Србија

Српске чиче на бранику отаџбине

Старци у рату, прва и последња одбрана Србије. Премало пажње до сада посвећено трећепозивцима. Сећања и белешке у монографији

ПРЕМАЛО пажње у Србији се посвећује чичама, трећепозивцима, који су били њена и прва и последња одбрана! – мото је и мотив монографије “Србске чиче на бранику отаџбине”, чији приређивач је Војкан Николић (45), горњемилановачки трагач за улогом тих анонимних, као и познатих хероја, те заговорник одужења њима неодуженог признања.

У монографији су аутентичне белешке, сећања, драматски текстови учесника и савременика рата 1914-1918. као и прилози уважених историчара, једнако упозоравајући и за наше доба.

– Од када Турци сазидаше Ћеле-кулу после битке на Чегру, у њу душмани у 20. веку узидаше још готово четири милиона глава српских. То је цена избора српског пута ка светлости – објашњава Николић свој трагалачки и сакупљачки мотив.

Посвећена, како је он старинским дијалектом насловљава, српским чичама, монографија је делом заснована и на сачуваним записима умних Срба из европских и прекоморских земаља, али и добронамерних публициста иностраног порекла, пријатеља нашег народа међу којима су Анри Барби, Пол Фортијер Џонс, Едмонд Ростан, нама још познатији Арчибалд Рајс…

ИЗВЕШТАЈ СА КОЛУБАРЕ – ПОГЛЕДАЈТЕ оне чиче са Колубаре! Још ниједан извештај од команданата дивизије нисам примио, да се они не спомињу како су задржали и потукли Швабе тамо где су се затекли! – поручивао је војвода Живојин Мишић, по записима Миће Живојиновића.

– Бејаше Србија земља домаћина, незадужена и слободних људи. Будући да су се осећали слободним, Срби су увек били спремни и да раде и унапређују своју породицу и заједницу. Осећајући да су своји на своме, у сваком трену су били решени да и без присиле ратују и жртвују се, ослобађајући свој народ и своју државу. И у рату, као и у миру, знао се ред. На браник отаџбине прво су, с песмом, одлазили најживотнији и најспремнији. Задњу одбрану сачињавали су домаћини, који, штитећи нејач, као главе породица нису ни помишљали на одступање. Е то су биле чувене чиче, стричеви млађима од себе. Отуда се и читав народ у преломним временима осећао као једна и јединствена породица – прича Милорад Глире Даничић, познати српски издавач.

Србима у част, евангелистички пастор Фридрих Гризендорф, у Евенсбургу у Немачкој, у чијој је парохији за Другог светског рата био логор за српске заробљенике, што значи да уопште није био безгрешан према Србима, након ратовања својим верницима посвећује ове речи:

– Наша отаџбина је изгубила рат. Победили су Енглези, Американци и Руси. Можда су имали бољи материјал, више војске, боље вођство. То је изразито материјална победа. Али сада међу нама има један народ који је код нас извојевао другу и много лепшу победу, победу душе, срца и поштења, мира и хришћанске љубави: то су Срби!

 

Новости

 

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!