У НОПС-у истичу да су одшкринута врата за небезбедне али и генетски модификоване производе тиме што је драстично смањен број узорака који се контролише. – Нема разлога а ни новца за енорман број анализа, али свакодневно узимамо узорке на присуство ГМО у пошиљкама биља, тврде у Министарству пољопривреде
Да ли ће границе Србије бити пропустљивије за ГМО храну после одлуке државе да либерализује контролу намирница приликом увоза. Док у Министарству пољопривреде тврде да нов начин надгледања неће угрозити безбедност грађана и да је до сада контролисан енормно велики број узорака хране, потрошачке организације на челу са НОПС-ом сумњају да је држава изашла у сусрет увозничком лобију, незадовољном због високих цена које су плаћали за узорковање и контролу робе.
– Да ли су на овај начин одшкринута врата за небезбедне производе, али и ГМО храну, која је иначе забрањена у Србији – наводи се у саопштењу НОПС-а.
Подсећамо, од 1. октобра број контрола производа биљног и мешовитог порекла приликом увоза драстично је смањен на свега 150 контрола месечно, док је до сада фитосанитарна инспекција контролисала сваку пошиљку и то уз микробиологију и на присуство тешких метала, пестицида, микотоксина и присуство ГМО… Без додатних лабораторијских прегледа улазиће и роба произвођача који су у претходном периоду више пута контролисани а установљено је да није било кршења Закона о безбедности хране.
У Упутству о службеном увозу хране се наводи да ће се контролисати они производи за које увозник не обезбеди доказе да су појединачно испитивани (извештај не сме да буде старији од шест месеци). Да ли оваква пракса може да буде контрапродуктивна, односно поставља се питање да ли су неки од произвођача или увозника повлашћени, односно да ли то што до сада није било кршења закона значи засигурно да их неће бити.
Важно је и на који начин ће се вршити процена ризика за присуство ГМО у храни, сада после одлуке да се драстично смањи гранична контрола узорака производа биљног и мешовитог порекла?
У Управи за заштиту биља Министарства пољопривреде, истичу да се контроле свих производа који могу настати на бази ГМО редовно раде, као и да у Србији нема ниједне сорте било које биљне врсте а да је регистрована као ГМО.
– Узорковање и испитивање ГМО модификације се ради без смањења броја узорака. Гранична фитосанитарна инспекција редовно и свакодневноузима узорке на присуство ГМО у пошиљкама биља– кажу у Управи за заштиту биља.
Дејан Крњајић, државни секретар у Министарству пољопривреде, објаснио је за Политикин „Потрошач” разлог за нов начин контроле хране на границама Србије. Он је рекао да је током 2011. године, закључно са 1. септембром ове године, у Србији било 62.110 захтева за увоз хране биљног и мешовитог порекла, укупно је узето 107.015 узорака и извршено 108.185 испитивања.
– Издато је 312 решења за забрану стављања робе у промет, од тога 212 због лоше декларације, а свега 100 због условне небезбедности те хране. Само у једном узорку пронађено је присуство ГМО – истакао је Крњајић. Он је рекао да овакви резултати показују да је „енормно велики број пошиљки ишао на лабораторијске анализе” за шта је утрошено око милијарду динара.
– У односу на храну већег ризика као што су намирнице животињског порекла, мислим да су ове контроле биле доста интензивне. То је донекле и оправдано јер су гранични фитосанитарни инспектори после доношења Закона о безбедности хране преузели посао од санитарне инспекције и нису имали адекватне податке који су производи ризичнији, па је лакше било контролисати све узорке – рекао је Крњајић додајући да су се на овај начин кршили принципи међународне трговине. Он је истакао да ће фитосанитарни инспектори, и поред интерне директиве, и даље моћи на основу своје процене и органолептике да пошаљу увозне производе на анализу.
У НОПС-у истичу да је образложење за овакву одлуку да у буџету нема довољно средстава. Будући да накнаду за службену контролу плаћају увозници, а министарство нема средстава, с разлогом се питамо какву храну једемо? Ко и по основу којих критеријума одређује који ће узорци (од 150 месечно) бити узети на лабораторијску анализу, истиче Горан Паповић, председник НОПС-а.
– Ако на наведено чињенично стање да Србија још нема националну референтну лабораторију чије је формирање такође предвиђено наведеним законом можемо констатовати да су потрошачи апсолутно незаштићени у погледу безбедности и квалитета хране на тржишту Србије.
– Питамо када ће надлежно министарство престати с праксом да самоиницијативно и паушално одређује шта је најбоље за потрошаче у Србији? Околности и критеријуми на основу којих се бирају узорци и спроводе контроле нејасни су и нису јавни. Нова директива и пратеће упутство стварају простор за корупцију и широке злоупотребе. Услед изостанка стручног надзора који би требало да врши „непостојећи савет” плашимо се да је „гиљотина прописа” олакшала пословање и увећала профит увозницима а потрошаче довела пред свршен чин када говоримо о безбедности и квалитету хране коју користимо – истиче Паповић.
Политика
