Пуних 15 година чека се на отварање националне лабораторије за контролу пољопривредних поизвода, па зато, нажалост, не чуди извештај из Русије да увезено воће и поврће из Србије има недозвољене количине пестицида и нитрата.

Руска пољопривредна инспекција “Россељхознадзор” открила је да је 10 одсто контролисаног увезеног воћа и поврћа нездраво и да је пореклом из Србије и Молдавије. Међу тим производима, како су навели, има највише јабука и јагода.

Након што је утврђено да је извозно воће које је прошло контролу домаћих органа и институција земље увозника отровно, поставља се питање колико су онда здрави пољопривредни производи у понуди на пијацама у Србији.

– Због оваквог извештаја Влада и Министарство би морали да предузму хитне мере јер је сигурно да у Србији има најмање толико нашег отрованог воћа и поврћа колико и у Русији. Ово је само питање одговорности, похлепе и жеље за профитом. Потребни су нам стручна обука произвођача, строга контрола и санкције, односно обештећење за оног коме је штета нанета – истиче Петар Богосављевић из Удружења потрошача.

Парадајз из Македоније, лубенице и диње из Грчке, кајсије и брескве из Италије, слика су Бајлонијеве пијаце ових дана.

Он наводи да изјаве надлежних како су “сви пољопривредни производи у реду” представљају карикатуру система.

На Пољопривредном факултету сматрају да постоји само једно решење.

– Потребна нам је независна институција у виду националне лабораторије која би узимала узорке од произвођача и јавно приказивала резултате анализе. Уколико се покаже да је неки произвођач прекршио стандарде, морао би да буде санкционисан јер једино казна може решити овај проблем. Овако, ми само апелујемо на произвођаче да поштују прописе, а нико никада није видео да је неко добио по џепу због кршења правила – наглашава Михајло Николић, професор воћарства на Пољопривредном факултету.

Николић не може да верује да се и даље чека на националну лабораторију за контролу пољопривредних производа.

– Опрема за такву лабораторију стигла је још 2001. и финансирала је Европска унија. Коштала је четири милиона тадашњих марака да би данас већи део те опреме био превазиђен, а ми је практично нисмо ни користили – каже Николић.

С друге стране, у Асоцијацији пољопривредника тврде да је увозно-извозни лоби толико јак да не дозвољавају да ради национална лабораторија.

– Проблем је што стандарди Европске уније и Русије нису исти. Такође, питање је колико су хемијски препарати које купујемо исправни. Нажалост, данас пољопривреда не може без хемије, а људи су принуђени да често прскају воће и поврће због прекомерних падавина – наглашава Мирослав Киш, председник те асоцијације.

Лепо не значи здраво

Недозвољене количине пестицида и нитрата у воћу и поврћу не могу се видети голим оком, али у асоцијацији пољопривредника имају ипак савет за купце.

– Оно што је на око лепо не мора да значи да је здраво. Рецимо, јабука која има црва или рупицу сигурно није отровна. Такође, ситније јагоде су здравије од крупнијих – прича Киш.

Марко Ташковић, Блиц