Пољопривреда у нашој земљи има одличне извозне резултате, али и даље не користи све могућности. Увозимо малине, свињско месо, пасуљ, бели лук, па чак и пшеницу
СРБИЈА је, прошле године, увезла 800 тона малина, воћа које слови за бренд наше земље. Од четири флаше вина попијене у Србији, само једна је домаћег порекла. Увозимо чак и свињско месо из Македоније, пасуљ и бели лук из Кине, Казахстана, Киргистана, Аргентине, па и са Мадагаскара, а на листи пољопривредних производа које увозимо, према подацима Привредне коморе Србије, нашла се и пшеница.
Пољопривреда, како објашњавају стручњаци, има одличне извозне резултате. И поред тога, све могућности ове привредне гране нису адекватно искоришћене.
– Пољопривреда мора да функционише као добро организован систем, а он је код нас добро радио до деведесетих година прошлог века – објашњава Милан Простран, секретар Удружења пољопривреде ПКС. – Задруге, као главни организатори производње на селу, због свих познатих дешавања, изгубиле су ту функцију. Систем финансирања пољопривредне производње функционисао је до 1994. године, а од тада се тражи неки нови начин да се обезбеди новац за покретање циклуса у пољопривреној производњи.
И поред тога, додаје Простран, Србија има довољно стручњака који без проблема могу да направе одличне резултате.
– Приватизација великих пољопривредних комбината, у већини случајева, урађена је лоше, без неког плана и стратегије, тако да су, после ње, везе између комбината и малих пољопривредника покидане – објашњава Простран. – Пољопривредници су сада усмерени на банкарске кредите. Треба, међутим, имати у виду да се, уз кредит, чија каматна стопа је виша од пет одсто, у пољопривреди не може створити прави резултат.
Овако неповољна ситуација, додаје Простран, довела је до тога да је продуктивност наше пољопривреде у свим областима мања него што је била пре двадесетак година резултати су слабији за 30 одсто.
СТРАТЕГИЈА РАЗВОЈА
РЕШЕЊЕ за проблеме пољопривреде, како напомиње Простран, мора се пре свега тражити у изради адекватне дугорочне стратегије развоја ове области.
– Ово, пре свега, подразумева налажење адекватног начина финансирања пољопривреде, а такође и рејонизацију – објашњава Простран. – Одређена култура, на адекватном земљишту може да има и до три пута већи принос. Управо због тога, неопходно је да се уради рејонизација. Друга два задатака су подстицање удруживања пољопривредника и развој прерађивачке индустрије.
Новости
