Док трају живе расправе економиста о томе како да се коначно успостави каква таква равнотежа између огромних државних расхода и скромних прихода, уочљива је лакоћа с којом се новац издваја за многобројне владине агенције, које по оценама готово свих стручњака и обичних грађана представљају праве машине за гутање народног новца.
Занимљиво је да нико не може поуздано да каже колико заправо постоји разних агенција, канцеларија и дирекција, зато што у влади Србије једноставно не постоји такав документ по коме би се могао недвосмислено утврдити њихов број. Стога је процењено, на индиректан начин, из закона објављених у Службеном Гласнику, да постоји невероватних 130 агенција. А тај број се и даље непрестано мења. По томе је Србија неславни лидер у Европи, јер поређења ради, у другим европским земљама подједнаке величине, постоји само по десетак агенција.
Такође је мистерија – колико је људи у њима запослено, као и то колико се тачно новца издваја за њихов рад, али процене кажу да је то фантастична цифра од преко 800 милиона евра.
Неоспорна је чињеница да нису баш све државне агенције непотребне. Напротив, неке од њих, као на пример оне које се баве промоцијом извоза или привлачењем страних инвестиција, потенцијално су веома корисне. Па ипак, тешко је наћи оправдање за њихово неконтролисано гомилање.
Као што смо рекли, никоме није познат њихов прецизан и коначан списак, међутим у скоро бескрајном низу агенција најразличитијих назива и намена, налазе се и Агенција Републике Србије за антидопинг, Републичка агенција за поштанске услуге, Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања, и тако даље унедоглед. Еколошким проблемима се бави чак неколико агенција, а исто тако и регионалним развојем.
Прилично је нејасно и шта је тачно делокруг рада појединих агенција, па се зато дешава да се активности институција преклапају. Наиме, неке агенције обављају исти или сличан посао, а такође и органи управе у оквиру министарстава обављају исти такав посао.
Многи стручњаци, а поготово грађани, тврде да је до толиког невиђеног умножавања разних агенција и канцеларија дошло због потребе за запошљавањем страначких кадрова, а у влади Србије су својевремено изјавили да је много агенција проистекло и из обавеза према Европској унији.
Такође, познато је да су плате запосланих у таквим агенцијама, саветима и канцеларијама и по неколико пута веће од просечних зарада у држави, што све заједно јасно говори о каквом се ради оптерећењу за буџет, који је и без тога премали за све горуће потребе.
И мада се у принципу сви слажу са чињеницом да је неопходно укинути многе од агенција, и свести их на разумну меру, ипак се чини да то неће бити лаган задатак. Тим проблемом се нико до сада није бавио на прави начин, а ни у актуелном тренутку то не изгледа као најважнија брига.
Осим тога, и сама влада је раније најављивала доношење закона којим би се укинуле сувишне агенције, канцеларије и дирекције, па ипак од тога засад неће бити ништа. Очигледно да је то посао који ће морати да сачека следећу владу.
До тог тренутка, када се неко напокон не позабави мерама штедње, државна каса ће морати и даље да стење, и да са напором издваја преко 800 милиона евра годишње, за углавном непотребне издатке.
А то, дакле, значи бацање у ветар преко 2 милиона евра – сваки дан.
Сувишно је и говорити колико би се корисније могао употребити толики новац. Као на пример, за нова радна места, школство, здравство… Уосталом, употребите своју машту.
Глас Русије
