Српски календар – најзначајнији документ српског народа

Српски календар био је званични календар свих српских држава до 19. века. По њему су писане све повеље, закони, одлуке, облигације међу људима. И данас тај календар као званични користи Српска православна црква, и он се сматра њеним Уставом, будући да га је још 1119. године у црквени кодекс унео Свети Сава. О српском календару за наш радио је говорио Милан Стеванчевић, који се проучавањем овог значајног културног, историјског и научног документа бави од 1975. године.
Српски календар датира од периода винчанске културе, још од 6. века пре наше ере, на шта указује и симбол за време, који је какарактеристичан и приказује лук са два пресека. Најстарији запис о српском календару јесте један надгробни споменик из 6. века, а оно што је занимљиво јесте да је датирање извршено ћирилицом, што показује да је то писмо постојало и пре Ћирила и Методија. Као званични српски календар, уводи га Свети Сава у 13. веку и користио се све до 19. века. До тада је све датирано по њему – књиге, повеље, закони, надгробни споменици, споменици културе. Томе у прилог говори и чињеница да је на Смедеревској тврђави у зидине уклесан датум изградње по српском календару. Милан Стеванчевић, који се скоро 40 година бави проучавањем календара, каже да је то највеличанственији споменик српског народа, нешто што је тако велико и значајно, а што смо изгубили или загубили. Према његовим речима, за календар је први пут чуо педесетих година прошлог века, од чувеног владике Николаја Велимировића, и све до 70-тих је мислио да се ради о миту. Међутим, приликом боравка у Истанбулу открио је плочу деспота Ђурађа Бранковића, која је датирана на 6800 и неку годину. То га је заинтересовало да проучава све старе рукописне књиге, писане пре много векова.

„Многи споменици, манастири датирани су по српском календару. На пример споменик цару Лазару који је подигао деспот Стефан Лазаревић, најученији човек тог времена. Ту пише да се косовска битка одржала 6897 године. То се никако не уклапа у данашње сазнање. Најновије истраживање које смо урадили пре две године кажу да се у Вујанском манастиру (између Чачка и Горнејг Милановца) налази крст блаженопочившег Патријарха Павла који је датиран по српском календару“, рекао је Стеванчевић.

Стеванчевић каже да се, по српском календару, година дели на лето и зиму – лето почиње на Ђурђевдан,6. маја, а зима на Митровдан, 8. новембра. Истражујући даље, и тумачећи то са научне стране, Стеванчевић каже да је био изненађен да су то два датума када се смењују два годишња доба, што се поклапа и са сунчевим календаром када се мењају енергије. То је чак потврдила и НАСА, која је установила да се ти велики црквени празници поклапају са електромагнетним променама Сунца.
„По српском календару Сунце се посматра као живо биће које се сматра и божанством. Оно је лице које служи српском народу за датирање многих природних појава као што је, на пример Преображење. Оно се јавља 19. августа. По српском календару тада се мењају гора и вода. Сада да се мења гора – то знамо јер почиње лишће да жути и опада. А шта значи мења се вода? Када је Београдска школа метеорологије истраживала хемисјки састав воде 2008. године, запањили смо се да се 19. августа мења хемијски састав кише. До тада је кисела, а од 19. августа алкална или неутрална. Питање је како је наш народ знао да се тада мења и састав воде, јер ово што смо ми открили учинили смо уз огромна магнетна средства и апарате, инструменте“, истиче Стеванчевић.

Наш саговорник наводи и други пример – веровање да Свети Илија вози ватрене кочије по небу. Према његовим речима, када се са сателита погледа како се јавља грмљавина види се да облак честица удара у горње слојеве облака и одскаче као када се камен баци по води. Сваки одскок је нова муња и грмљавина, каже Стеванчевић.

Година по српском календару почиње почетком априла и усклађен је са грегоријанским календаром, што је заслуга Светог Саве, који је у 13. веку прихватио римско означавање месеца и дана, како би показао заједништво хришћана. Стеванчевић истиче и да према протоколу српског календара прво се показују година, па месец и дан, за разлику од других календара који приказују дан, месец и годину. Оно што је занимљиво јесте да ни један други календар нема такво датирање, али и то да се компјутерска обрада врши по протоколу српског календара.

Иако су са сазнањима, до којих је наш саговорник дошао, упознате и СПЦ и научне институције у држави, о томе се ћути. За сада су за истраживања заинтересоване институције у Португалу и Индији, као и америчке издавачке куће и НАСА која је и потврдила повезаност календара и природних појава. До даљег, наводи Стеванчевић, радиће на новим сазнањима којих, верује има доста, будући да се подаци о српском календару налазе у старим рукописним књигама, које имају велику историјску и научну вредност, а које су однете из земље и налазе се у музејима и библиотекама широм Европе.

Јелица Тапушковић