Последње хапшење међународне криминалне групе у Србији и Чешкој, која је трговала дрогом на велико, показало је колико су српске банде, упркос падовима и хапшењима неких од најмоћнијих кланова, остале и даље снажне.
Албанци “тате” за хероин
На балканском простору главни за продају хероина су Албанци, због добрих веза са Турском. Албанска мафија је према појединим показатељима трећа нарко организација на свету, после колумбијске и италијанске. Имају развијене родбинске везе у Турској, а све обављају на фамилијарној линији. Не одају једни друге, па кад неког ухапсимо, он неће открити ко је изнад њега, отићи ће у затвор, али ће му родбина за то време изградити кућу и пазити на породицу. С друге стране, ако би пропричао о организацији, вероватно би њему, али и ужој породици отишла глава. Пре 15-20 година међу њима је био веома мали број наркомана, али у последње време то се драстично повећало.
Криминалне групе са Балкана, а нарочито из Србије, већ деценијама иду у ред најорганизованијих група у трговини дрогом, и то не само у Европи. Иако је нарко-тржиште Балкана релативно сиромашно због ниског животног стандарда, сталних сукоба и етничких напетости, ове групе су нашле начине да се убаце у светске токове трговине наркотицима, тако да су данас међу најмоћнијима у шверцу кокаина из Јужне Америке до Европе.
Пипци “беле” хоботнице пружају се од Балкана преко Јужне Америке, западне Европе, Јужноафричке Републике, све до Аустралије. Српске банде на трговини дрогама тако обрћу стотине милиона евра.
У Србији и Чешкој недавно је ухапшено је пет чланова групе која се сумњичи за трговину кокаином. Како су јавили медији, приведени су Радослав Цвијовић Цвика (63) из Новог Сада, држављанин Црне Горе, Славко Павлов (40), иначе Цвијовићев зет, и Бранислав Цвијовић (39) из Новог Сада, син Радослава Цвијовића.
Лисице на руке стављене су Јосипу Цапику (59), држављанину Србије и Мађарске и Браниславу Бикићу (45) држављанину Србије и Чешке.
Бранислав Цвијовић, Цапик и Бикић ухапшени су у Прагу непосредно након примопредаје осам килограма и 400 грама кокаина.
Истовремено, српска полиција у Новом Саду ухапсила је Славка Павлова, као и Радослава Цвијовића, који се сумњичи да је организатор ове криминалне групе.
Колико је стање на нарко-тржишту Србије и Европе комплексно, а борба против наркотика тешка, за “Вести” говори Драган Ракић, бивши начелник Одељења за борбу против наркотика у београдској полицији, који се две деценије борио против ове пошасти.
– Пре двадесетак година криминалци који су продавали дрогу били су проказани. Сада то, нажалост, није више тако. Последњих десетак година све је више дроге. Појавио се кокаин, такозвани џет-сет то користи, све је више синтетичких дрога. То никада није био проблем само полиције, већ друштва – каже Ракић за “Вести”.
У овом послу ситуација се из године у годину мења. Стари дилери нестају, али долазе нови.
– Мало је остало некадашњих, великих играча у Београду и Србији. Већина је убијена, похапшена или у иностранству. Сада клинци, који не респектују никога, продају дрогу. Последњих година они не купују дрогу на килограме као раније, већ по 100-200 грама и то дилују – каже Ракић.
Црна тачка у Бугарској
У светској трговини дрогом учествују и дилери на велико из Србије.
– Главна улазна тачка хероина у Европу је бугарски гранични прелаз Капетан Андрејево, који је једини прелаз с Турском на коме је дозвољен улазак камиона за међународни транспорт. Тамо се налазе припадници америчке ДЕА и осталих светских полиција. Због тога Бугари имају велике заплене хероина и од по неколико стотина килограма, али највеће количине по свему судећи остају неоткривене и настављају пут ка Европи – додаје Ракић. Србија је последња велика препрека нарко босовима пред улазак у Европску унију. Након што пређу границу Србије ка Мађарској, пошиљке улазе у зону ЕУ, где више нема контроле и хероин може да се транспортује широм Старог континента.
Два крака у Србији
Ситуација у свету је потпуно другачија, напомиње он.
– Познато је да се већина лабораторија за производњу хероина налази у Турској. Албанци су доста јаки у продаји хероина. У земљама Бенелукса највише се производи синтетичких дрога, док су Холанђани главни за производњу сканка, марихуане узгајане у лабораторијским условима. Балкански пут дроге води од Авганистана, Пакистана, Ирана за Турску, где се опијум прерађује у хероин. Он се даље транспортује ка Србији, одакле настају два крака, један ка западној Европи, а други преко Мађарске ка северу Европе. Око 70-80 процената хероина наставља пут из Србије, док је остатак намењен за београдско и српско тржиште. Без обзира на то, ми смо првенствено земља транзита. Интересантно је да смо такође на путу дроге и у супротном правцу. Наиме, синтетичке дроге из Холандије и држава Бенелукса транспортују се преко наше земље према Блиском истоку, где се даље дистрибуирају – објашњава Драган Ракић.
Сутра – Српски кланови у империји дроге (2):Тоне кокаина из Јужне Америке
Б. Ђокић – Вести
