Министарство државне управе и локалне самоуправе предложиће да се одлука на реферерендуму доноси на основу већине изашлих бирача, а не укупног броја, рекао је Бранко Ружић на јавној расправи о Нацрту закона о референдуму и народној иницијативи у Београду.
По актуелном Закону о референдум и народној иницијативи, референдум је пуноважан ако је на њега изашла већина грађана који имају бирачко право и који су уписани у бирачки списак. Ружић, међутим, наводи да би та одредба могла бити промењена.
„Постојећи закон по низу својих решења је рестриктиван, у доброј мери превазиђен и неусаглашен са Уставом. Ако ми дозволите да оценим, он је заправо органичавајући фактор у коришћењу ових иначе изразито демократских механизама за остваривање суверенитета које, поред избора, гарантује Устав Србије“, истакао је Ружић, а објављено је на сајту Министарства државне управе и локалне самоуправе.
Грађани путем народне иницијативе могу да утичу на промене појединих законских решења. Kако је рекао министар, до сада је забележена само једна народна иницијатива за коју би могло да се каже да је остварена по важећем Закону, а то је иницијатива Фондације „Тијана Јурић“ за промену Kривичног законик.
„Променом закона који уређује рад локалних самоуправа смо већ фиксирали потребан број бирача за покретање народне иницијатива на број од пет одсто бирача у јединици локалне самоуправе. Предложићемо и знатно продужавање рока за прикупљање потписа, са досадашњих и непримерених седам на чак 90 дана”, навео је он.
Ружић је истакао да је циљ предложених прописа да грађанима буде омогућено да ефикасно остварују своје право на учешће у вршењу власти путем референдума и народне иницијативе.
Важећи Закон о референдуму и народној иницијативи донет је 1994. године, а минимално је измењен 1998. године. Kако је рекао Ружић, примена низа решења тог закона у пракси је показала велике недостатке, због чега се референдум и народна иницијатива ретко користе.
На сајту Министарства за државну управу и локалну самоуправу наведено је да је од увођења вишестраначја у Србији било свега три референдума на републичком нивоу (1992, 1998. и 2006.), и то само на предлог Народне скупштине, али не и грађана.
„На локалном нивоу успешни референдуми су се одржавали само по питању увођења месних самодоприноса. Ово указује да се ови институти изразито демократског карактера врло слабо примењују у Републици Србији и то стање желимо да променимо“, оценио је министар.
Израду Нацрта Закона о референдуму и народној иницијативи, и организацију јавних расправа помогла је Влада Швајцарске у оквиру пројекта „Подршка спровођењу Акционог плана Стратегије реформе јавне управе – реформа локалне самоуправе 2016-2019“.
Извор: Инсајдер
