Српски козји сир за руску трпезу

КАДА су Предрагу Никчевићу лекари рекли да због проблема са амброзијом мора да пије козје млеко, ни слутио није да ће му то променити живот. А, онда је са пријатељима започео производњу козјег сира, јогурта и млека. Сада, пет година касније, производи „Беокапре“ стигли су до европских и руских радњи, а бренд „Козари“ лако је нашао пут до избирљивих купаца.

Недалеко од Шида, у селу Кукујевци, „родила“ се и фабрика. Њени идејни творци – Срђан Ковачевић, Радомир Рогановић и Предраг Никчевић, тик уз њу, отворили су и фарму. На њој, око 400 коза, јарића и јарчева. Живе, готово, као у хотелу. Зато и не чуди врхунски квалитет млека које дају. То је оно што их чини препознатљивим и другачијим. Ту су и префињене ноте укуса сирева који праве козари. Умотавање у храстову кору и чубру, лист кестена или пепео храста, додатно појачава ове уникатне сиреве.

– Имамо шест врста ручно рађених сирева, од „класичних“ до „специјалних“ са зрењем и племенитим плеснима – прича Срђан Ковачевић, један од власника „Беокапре“. – Они нису толико популарни на нашем тржишту, али зато пролазе код руских и немачких купаца. Али зато на домаћем тржишту одлично пласирамо сурутку. Ту су јогурт и пробиотски напитак од козјег млека „Чудо“.

И све ово не би било могуће да није неколико стотина санских коза. Око фарме налази се ограђено двориште, где могу слободно да брсте траву. Ипак, већи део дана проводе унутар фарме. А унутра, као у апотеци. Козе, јарићи и јарци, свако у свом делу. Не мешају се много. Радници козе воде на мужу два пута дневно. Некад машине за измузавање замене руке. Кажу, обучени су за све.

– Имамо и кооперантске породице, са којима сарађујемо и откупљујемо млеко – прича Ковачевић.

– Оне се налазе у околини Новог Сада и Зрењанина. Наших 400 коза, на мужи, може да донесе просечно 1.000 литара млека дневно. Од коопераната, који имају око хиљаду коза, дневно добијемо још 2.000 литара млека. Све те фарме, од којих ми откупљујемо млеко, јесу мала, породична газдинства. Постоји нека идеја, да јариће, старе око два месеца, шаљемо на неку планину или на што чистије природно окружење, па да их вратимо назад на фарму, кад напуне десет месеци. Фарма је саграђена по европским стандардима, а све је потпуно прилагођено козама.

Мала млекара, а велики планови. До сада су испунили све што су замислили. Како каже Ковачевић, идеја је да следеће године подигну производњу између 700.000 и милион литара млека за годину дана. За велике кравље млекаре, то је некад производња на дневном нивоу, али за њих који, међу реткима, праве сто одсто чисто козје млеко, то ће бити велики напредак.

НАЈБОЉОМ ХРАНОМ ДО КВАЛИТЕТА

КОЗАРИ су закупили и део државне земље, па ту производе храну за козе. Праве силажу и сенажу, а ту је и посебно сено од луцерке и детелине.

– Козе хранимо детелином, луцерком сушеном, ливадским сеном и сојином сламом – прича Ковачевић. – Ту су и силирана и зрнаста храна. Све је са наших њива, и тек мали део купујемо.

Јелена СУБИН, Новости