Након скоро четврт века постојања култне српске емисије Утисак недеље више нема на телевизији. Како тврди ауторка Оља Бећковић, забрањена је вољом једног човека – Александра Вучића. Слаб ехо активиста за људска права, борба за слободу медија и одсуство акције свих оних који би раније за мање важне догађаје да јавној сцени изражавали протесте, наметнули су да Бећковићева, поред мећава у Фекетићу, ботова, дронова и катастрофалних поплава, буде један од најјачих утисака године.
– Није могло да се подноси до које мере ја не схватам колико је њему потребна подршка. Медији би, по тој филозофији, требало да буду партнери: шта год да си другачије рекао или помислио, ти си гад, ђубре, Мишковићев плаћеник, олош. Услов да си нормалан јесте да се зна да је Вучић геније. Мислим да он стварно не мисли да гуши људе, већ да само инсистира на објективност медија. А објективан медиј зна да таквог генија није било – изјавила је ауторка Утиска недеље за последњи број недељника “Време”.
Медија као плеве
У Србији има 1.346 регистрованих медија. У односу на број грађана показује се да на сваких 5.275 становника долази по један медиј, који тако углавном зависи од оглашивача.
Телевизија је као доминантан извор информисања више заступљена код старијих и оних који имају нижи ниво образовања, док се млађи више информишу преко интернет издања медија, показују резултати истраживања интегритета медија у Србији које је спровео Биро за друштвена истраживања.
ако премијер Србије овакве и сличне коментаре категорички одбацује, немогуће је не приметити невероватну омиљеност Вучића коју потенцирају домаћи медији. Он је у овој години за насловне стране био важнији, атрактивнији од певачице Светлане Ражнатовић (која је имала шест пута мање насловница од Вучића – 145 насловница), светског аса Новака Ђоковића (275 насловница), министра Ивице Дачића (252 насловница) и председника Томислава Николића (181 насловница) заједно, показује анализа коју је спровела Фондација “Славко Ћурувија”.
Премијер без мана у 2014. години штампан је на рекордних 877 насловних страна 10 дневних листова у Србији (само шест пута је насловница била у негативном контексту). Просечно, Вучић је сваког дана био 2,4 пута на насловним странама, а 480 пута ударна вест, што је у просеку 1,3 пута дневно, објављује сајт Цензоловка. Као посебан феномен издвојене су топ медијске “изјаве љубави” које су таблоиди упутили премијеру: “Има муда!”, “Срби му неће опростити”, “Хероји! Ноле и Вучић спасавали малишане из сметова.”
И из новина и са ТВ екрана иселили су се они који критикују режим. По старом добром рецепту хлеба и игара, сем ретких изузетака, на странама штампаних медија изостају теме о народу који грца у проблемима, банкама које га пљачкају и пропадају, вечитом српском инвалиду – економији.
У најтиражније медије уселиле су се старлете, приче о Мими Оро и сличним појавама, о којима се готово воајерски извештава, с намером да се чита оци шокирају, чуде, згрозе или насмеју. Све, само да се не забрину јер разлога за бригу и за акцију већ имају, па неће ваљда и медији да им трљају то још на нос. А и посленици власти, што директно, што посредно, сугеришу медијску разбибригу уместо озбиљне анализе.
Зато и не чуде резултати анкете Бироа за друштвена истраживања (БИРОДИ), где испитаници кажу да медији у Србији имају низак ниво интегритета и како практично не доносе корист за грађане кад је у питању предвиђање догађаја у друштву, помоћ при доношењу битних одлука и сагледавање резултата владиних политика. Бот, цензура и аутоцензура – речи које су у протеклој години често коришћене у описивању спреге власти и медија. Многи су већ заборавили скандал кад је преко ноћи промењена насловница таблоида “Ало” и направљена нова, а смењен уредник који је био њен аутор. Нико сем “Вести” није писао о томе да је цео тираж тог таблоида штампан за 24. сепрембар 2014. “уништен и бачен” због насловнице на којој је објављено да потпредседник Српске напредне странке прима плату од око 10.000 евра месечно. Доказ да је штампан нови тираж таблоида јесте прес-клипинг београдских дневних листова у којем је фотографија насловне стране са издањем за унутрашњост Србије, које се штампа пре београдског. Друге таблоиде можда не мори та мука јер се њихово утркивање у похвалама власти најбоље види у статистици о насловницама са премијеровим ликом.
Другачије мишљење
“Политика” је један од ретких домаћих листова у којима се повремено може прочитати и “другачије мишљење”. Међутим, тај лист оптерећен је и даље проблемом нејасног власништва. Слична ситуација је и у “Вечерњим новостима”. Међу дневним листовима, лист “Данас” је једини отворио своје странице другачијим мишљењу од тренутно “политички пожељног и доминантног”.
“Вести”, које су многи аналитичари похвалили за непристрасно и независно извештавање, не улазе у ову анализу јер се продају изван Србије.
Слична утрка постоји и у електронским медијима. Извештавање о мајским поплавама донело је дилему ко је заправо јавни сервис – Пинк или РТС? Трагедија која је задесила Србију и због које је уведено ванредно стање донела је критике Дуње Мијатовић, представнице Оебса за слободу медија, што су неки интернет сајтови блокирани. Премијер је на те речи бурно реаговао, оптужујући мисију којој од 1. јануара председава Србија да против њега води “најпрљавију кампању” и објављују “неистине и лажи” о Србији. Затражио је извињење од Оебса или доказе да Влада спроводи цензуру и гаси интернет сајтове. Није познато да су људи из Оебса на исти начин реаговали поводом решења за промену програмског простора Утиска недеље. Прича о тој емисији повукла је за собом тему власништва Б92, односно да ли је иста особа или фирма власник још једне телевизије са националном фреквенцијом и да ли се тиме крши закон за чије се доношење ЕУ “онолико” интересовала. Али, ЕУ изгледа има друге приоритете у Србији, баш као и многе истакнуте јавне личности – борци за слободу јавне речи који су једноставно заћутали, али сигурно не зато што мисле да смо коначно освојили слободу.
Аутоцензура и незнање
Колико је осетљива слобода медија у Србији показује и податак да је скоро сваки други новинар склон аутоцензури. Више од трећине испитаних (41 одсто) изјавило је да су повремено изложени цензури, али истовремено близу половине тврди да се никада није срело са цензуром, показало је истраживање Удружења новинара Србије (УНС). Као највеће проблеме професије, новинари издвајају ниске зараде (62 одсто), као и непрофесионализам и неодговарајуће образовање новинара (54 одсто). А исто истраживање показује и да највише плате имају новинари који раде у јавном сервису, а затим они који раде у државним медијима, док најнижу плату имају они који раде у приватним медијима.
Сутра – Српски медији као огледало кризе (2): Кад се дигне сукња, расте гледаност
Ј. Л. Петковић – Вести
фото: А. Чукић
