Београд — Светска банка објавила је да ће Србија у овој години имати пад од два одсто бруто домаћег производа (БДП), што је највећи пад у југоисточној Европи.
Међутим, проценила је и да ће српска привреда идуће године имати раст од два процента.
Главни економиста Светске банке за Србију Лазар Шестовић рекао је да је процена раста економије у Србији за идућу годиину конзервативна и да раст може бити и већи.
Он је навео да ће на раст БДП-а највише утицати производња у Фијату и његови добављачи, као и опоравак пољопривреде.
Према речима Шестовића, у Србији је у октобру забелезен највећи рас извоза од 1999. године, што је превасходно резултати извоза Фијатове фабрике. “Надамо се да ће у наредној години бити још таквих извозника”, рекао је он и напоменуо да мисли на започете инвестиције као што је Бенетон, али и да ће прорадити Железара “Смедерево”.
Шестовић је оценио да ће у Србији наредне године доћи и до повећања запослености. “То ће бити резултат раста броја запослених у проватном сектору, па иако је могуће смањење у јавном сектору, дћи ће до нето повећања запослености”, рекао је он.
Према редовном извештају Светске банке за шест земаља југоисточне Европе (Србија, Босна и Херцеговина, Црна Гора, Македонија, Албанија и
Косово), предвиђено је да ће курс ка трајном опоравку тих земаља у 2013. у најбољем случају бити успорен, уз значајне ризике.
Водећи економиста Светске банке Жељко Богетић рекао је да проблем у 2013. могу представљати ризици по питању опоравка еврозоне и високе цене стандардизованих производа на међународном тржишту, као и ризик од новог шока цена хране.
“У овом крхком окружењу потребно је да владе на западном Балкану спроводе реформе које доприносе дугорочном расту и отварању нових радних места”, казао је Богетић који се из Вашингтона новинарима обратио преко видео линка.
Светска банка је владама шест землаја југоистоцне Европе препоручила да раде на смањењу фискалног дефицита, јавног дуга, доцњи у јавном
сектору и на јачању финансијске дисципине, као и убрзању структурних реформи.
Представници Светске бванке су оценили да додатни ризик за земље Западног Балкана представља могући шок од раста цена хране, што би могло да повећа сиромаштво и изврши додатни притисак на средњу класу.
Шестовић је оценио да је цена хране у земљама са слабим економијама као што се земље југоистоцне Европе јако битан фактор који утиче на животни стандард.
Шеф канцеларије Светске банке у Србији Лу Брефор (Луп) оценио је да се Србија налази у бољем положају од суседних земаља, јер је извозник хране и да раст цена хране могла да искористи.
Према његовим речима, Влада Србије би на спуштање цена хране могла да утиче тако што би подстицала развој производње и да отварањем тржишта развија конкуренцију.
Брефор је истакао да би било лоше решење да Влада контролише цене хране, забрањује и ограничава увоз.
Б92, БЕТА
