Изгледа као својеврсан парадокс. Србија производи довољно хране чија је цена на светској пијаци отишла у висине као никада пре. То је, међутим, није спасило од поскупљења. Већ смо се суочили са вишим ценама основних животних намирница, а на реду је и поскупљење електричне енергије које, такође, из сопствених извора, имамо довољно за наше потребе.
Ипак ишчекујемо повећање цене струје за привреду што ће додатно погурати све остале цене. Зато се данас огласила Унија послодаваца апелујући на Електропривреду Србије да купце у привреди заштити од флуктуације цена на тржишту у условима када нема инфлације. У супротном ће, упозоравају, бити угрожен опстанак значајног броја српских предузећа. У некима, попут хемијске индустрије, електрична енергија чини више од 60 одсто укупних трошкова.
Плаћамо као да ништа немамо
На глобалном нивоу храна је за годину дана поскупела 32 одсто. Цена електричне енергије у Европи са 50 евра по мегават сату, колико је износила половином августа, пре десет дана је скочила на чак 200 евра.
Према најновијим подацима Народне банке Србије, инфлацију која је 5,7 одсто виша него у исто време прошле године, 60 одсто су определиле цене непрерађене хране и енергената, који чине једну четвртину потрошачке корпе.
Нисмо ни до сада били поштеђени утицаја светског тржишта, па смо тако малину, чији смо један од највећих произвођача у свету, увек куповали на кашичицу, јер јој је цену код куће диктирала она из иностранства где је и одлазио највећи део рода. Али без малине се некако и може. Исто смо ове године доживели са ценом уља и сада је питање где је томе крај, поготово када су у питању цене основних животних намирница.
Шта може држава, а не ради?
Како се заштити од утицаја раста светских цена код нас и да ли се уопште можемо заштити пошто смо део тог либерализованог светског тржишта?
Професор међународне трговине на Економског факултета у Београду, Предраг Бјелић за Спутњик каже да је неспорно да смо ми сами себи довољни са неким ресурсима, али исто тако и да смо везани за светско тржиште. Прерада, односно производња и продаја је у рукама приватних фирми и зашто би, како каже, неко сада продавао на домаћем тржишту јефтиније, ако може да извезе скупље.
Он, при том, истиче да наша држава може да забрани извоз и да је тога било у ранијим годинама у случају пшенице, кукуруза. Може и да пропише квоту и као што имамо квоте за увоз, могу да се уведу квоте за извоз када су у питању егзистенцијални производи који утичу на стандард становништва. Такве мере се, истиче наш саговорник, уводе ради стабилности домаћег тржишта.
„Тржиште јесте либерализовано, али што се тиче пољопривреде ту влада посебан режим. Чак и ЕУ има једну од најригорознијих пољопривредних политика где она у ствари строго контролише извоз и увоз. Трговина пољопривредним производима није у потпуности либерализована. То је једини сектор који је искључен зато што многе земље интервенишу и имају своју пољопривредну политику. Поред ЕУ и земље ЕФТА , Норвешка и Швајцарска, имају још ригорознију контролу, а и Русија је због санкција почела да стимулише развој своје привреде. У том сектору пољопривреде земље су у великој мери затворене“, напомиње професор међународне трговине.
Како ЕУ штити своје
Он указује и на то да смо ми у специфичној ситуацији јер са Европском унијом, која има заједничку пољопривредну политику која ограничава и строго регулише извоз, увоз и производњу на домаћем тржишту, Србија има потписан Споразум о стабилизацији и придруживању (ССП) који омогућава слободно трговање, што је и утицало да нагло порасте извоз наших пољопривредних производа у ЕУ.
На питање да ли те механизме које има ЕУ како би штитила своју пољопривредну производњу може да примењује и Србија као потписница ССП- а, он указује на оно што нас ограничава.
„Већина тих инструмената су субвенције и то ми не бисмо могли да примењујемо напросто зато што ту треба новца. Морате да имате значајан пољопривредни буџет да бисте могли на тај начин то да усмеравате. Светска трговинска организација (СТО) се генерално противи таквим мерама и сада се у овој новој рунди воде преговори да се те мере постепено укидају, односно да се та домаћа подршка домаћим пољопривредним произвођачима у виду субвенција смањи, јер она дефакто доводи до дисторзије на светском тржишту“, истиче Бјелић.
Продаја робе из робних резерви је краткорочна мера, а забрана извоза би могла да буде и контрапродуктивна.
На констатцију да је у последње време СТО у другом плану и да није успела да се избори са протекционистичким мерама САД усмереним према Кини, па чак и америчким савезницима – ЕУ, Канади, Мексику, он указује да је дошло до прерасподеле моћи, да се њена полуга помера, јер су чланице СТО постале и Кина и Русија и да се ту сада успостављају неки нови односи, нови принципи. Мора да се направи нови глобални договор, јер потези које САД предузимају воде ка процесу деглобализације, наглашава Бјелић. Како истиче, санкције и сукоби никоме не одговарају јер стварају пометњу, а у таквим условима трговина коју обављају предузећа је несигурна.
Предност Србије
У оваквој ситуацији када постоји велики раст цена на светском тржишту чији смо део, Србија по мишљењу професора Економског факултета, ипак има битну предност:
„Велика је ствар да ми имамо производе да не зависимо од увоза, али такође морамо имати у виду да смо везани за светско тржиште и да било какво ограничење на дуги рок, па и извоза тих производа може такође да изазове негативне последице по нас. Ако тим предузећима забраните да извозе из Србије они ће остваривати много мање цене него на светском тржишту и онда неће бити стимулисана да то и даље производе.“
Пажљиво с мерама
Можда не одмах, али би у наредним годинама, како додаје, одустали од производње па би била смањена понуда у Србији. Већа тражња од понуде би опет довела до поремећаја и раста цена.
„Држава може да интервенише продајом робе из робних резерви, да повећа понуду на домаћем тржишту и да покуша тако да спусти цене, али то је опет краткорочна мера. Значи да морамо да будемо веома пажљиви када те мере примењујемо. Можда увести ограничења до неког нивоа. Оно колико је потребно за домаће тржиште оставити, а остало дозволити извоз“, закључио је Бјелић.
Спутник
