Српски пчелари у прошлој години извезли су близу 3.000 тона меда, што је два и по пута више него у 2011. години, изјавио је Тањугу заменик председника Савеза пчеларских организације Србије Милутин Петровић.
Он је истакао да постоје могућности да се мед ове године извози и у Јапан, где се управо налази и представник Савеза пчеларских организација.
“Ових дана наш представник борави у Јапану, где о трошку владе те земље, заједно са још неколико особа из Србије за друге области трговине, похађа курс како боље презентовати српски мед на тржиште Јапана”, рекао је Петровић и додао да се се нада да ће та далека земља бити једно од нових тржишта, поред земаља ЕУ где је лане мед најчешће извожен.
Оцењујући да “извоз меда на тржиште Јапана зависи од тога колико ће пчелари успети да се наметну” и да би се српски мед могао купити у тој земљи, јер га је Румунија извозила, Петровић је истакао да је прошле године остварен рекордан извоз, чија вредност премашује 10 милиона евра.
Имајући у виду да су 2009. српски пчелари извезли 956 тона, а две године касније 1.170, Петровић је истакао да је прошлогодишњи извоз од 2.972 тоне остварен захваљујући доброј организацији пчелара, учешћу на тендерима, договора са откупљивачима око цене меда, али и субвенцијама државе, које су за сада скромне.
Према његовим речима, сада 8.500 пчелара из 204 општине у Србији, чланови Савеза пчеларских организација, за мед добијају 3,7 до 3,8 евра по килограму, а до пре пет година су им плаћали 80 центи.
“Годишње производимо 6.000 до 8.000 тона меда, од чега 50 одсто је багремов мед, а преосталих 50 одсто чине сунцокретов, ливадски и шумски мед.
Најквалитетнији смо и најпознатији с багремовим медом и Европа највише тражи управо тај мед”, истакао је Петровић.
Оцењујући да једна породица може да живи од производње меда под условом да има 200 кошница, Петровић је казао да је све испод тога само додатни извор прихода, због великих трошкова, пре свега, горива, али и сељења, лечења, куповине кошница и воска.
ЗАБРАЊЕН ГМО МЕД
Подсетивши да је Савез пчеларских организације Србије донео декларацију о забрани продаје генетски модификоване хране и да ће исти тај документ у овој години усвојити и сва друштва пчелара у Србији, Петровић је нагласио да у српском меду нема генетски модификованог полена, што најбоље потврђује и извоз у земље ЕУ, а процедура је у томе, с правом, веома строга.
“Прошле године био је проблем у Европи са генетски модификованим поленом, који су открили немачки пчелари, а откупљивачи га вратили, па је морао да се уништава и та тужба стигла је до Врховног суда Европске уније који је пресудио да Немачка мора да плати одштету и све трошкове око уништења меда. Тада је Европа забранила употребу и продају у својим објектима меда с генетски модификованим поленом и од тада радимо и те анализе, које коштају око 170 евра, а које су увек потврдиле да тога нема у нашем меду”, истакао је Петровић
Танјуг
