Српски политичари прете судијама

Савет за борбу против корупције поднео је уочи ускршњих празника Влади Србије извештај о реформи правосуђа у којем предлаже разрешење свих чланова Високог савета судства и Државног већа тужилаца из редова судија и тужилаца. Друга препорука је укидање чланства по положају у тим телима и препуштање избора њихових чланова самим тужиоцима и судијама, уместо Народној скупштини.

Подсећа се да у избору садашњих највиших органа правосудне власти нису учествовале судије и тужиоци који су бирани на период од три године (пробни рад), као ни неизабране судије и заменици тужилаца у правосудној реформи од 2009. године, јер су у време избора још водили спорове који су завршени враћањем свих судија на рад. Ово значи да у избору Високог савета судства више од 600 судија није имало ни активно ни пасивно бирачко право, а у избору Државног већа тужилаца има око 220 таквих тужилаца.

Савет сматра да чињеница да оволики број судија и тужилаца није учествовао у изборима јасно указује да органи највише правосудне власти нису изабрани од стране свих судија и тужилаца, и зато доводи у сумњу легитимитет оба органа, истичући да поступак кандидовања није био транспарентан јер нису објављивани подаци о кандидатима.

У извештају се критикује и чињеница да председници судова нису благовремено бирани. Вршиоци функција председника судова су лица која немају сигуран положај и зато су зависни од извршне власти, па се дешава да постају послушна рука те власти.

Савет тврди да је извршна и законодавна власт „уграђена” у изборе носилаца правосудне власти и да носиоци правосудних функција немају гаранције против спољних притисака од извршне и законодавне власти, као ни против унутрашњих притисака од стране председника судова, јавних тужилаца и странака, те да се представници власти мешају у рад судова уз кршење претпоставке невиности. Као пример се наводи то што представници власти коментаришу суђења у конкретним предметима.

Судије, каже се у извештају, немају никакве гаранције да ће мирно и без икаквих притисака обављати своју функцију. Политичари прете судијама ако им се не свиђају суђења и одлуке, тврди Савет за борбу против корупције, позивајући се на наводне захтеве министра правде да се изврши надзор над радом судија у одређеним предметима (Кертес, Контраст, Червенко), али и подстицањем грађана да учествују у побунама против неправоснажних одлука суда испред судских зграда и врше застрашивање судија.

Савет тврди да се често чују гласови из Министарства правде да је потпуно погрешан тренд независности правосуђа који се код нас форсира, и као пример наводи став једног помоћника министра правде на састанку радне групе за израду Стратегије од 27. 2. 2013. године. У писменом подсетнику са тог састанка помоћник министра је изјавио да је реч о „погубном тренду независности судства”, односно да је неопходно да се успостави систем контроле и равнотеже између правосудне и извршне власти, јер ће се, у супротном, „група од 2.000 неодговорних људи (мисли се на судије) одметнути у хајдуке”, као и да се не може наметати такав модел независности када у свету добро функционишу системи где су сва „права дата у руке министарства правде”, као што је то у Немачкој.

Закоником о кривичном поступку уведена је тужилачка истрага, што значи да су тужиоци добили досадашњи део судске надлежности (истрага), и то са широм аутономијом поступања него што је то постојало у ранијем судском истражном поступку.

Савет сматра да се морају мењати одредбе о независности тужилаца зарад јачања гаранција носилаца тужилачке функције, јер је новим Закоником о кривичном поступку тужилац добио двоструку функцију, и то функцију истражног судије у истрази и функцију странке у главном поступку.

Савет наглашава „практично војну хијерархију тужилаштва” јер републички јавни тужилац има могућност да практично води све истраге”.

Због недовољног броја судница и поступци трају дуже. Није редак случај да двоје судија деле кабинет и судницу, па се тиме преполовљава број расположивих судећих дана. Чак је незавиднија ситуација у јавним тужилаштвима, где неколико заменика дели кабинете.

Као пример, наведен је и Прекршајни суд у Београду, који је због недостатка простора смештен у чак петнаест зграда на територији града Београда.

Када је реч о распореду и броју предмета, Савет наводи као пример разлику у броју предмета у раду судија истражних одељења Другог основног суда у Београду (1.624 предмета у раду годишње по судији) и Основног суда у Пријепољу (11 предмета у раду годишње по судији) на дан 31. децембар 2012. године.

О. М.
Политика
илустрација: Новица Коцић