Живот у благостању, добар стандард и економски напредак, који нам актуелни режим свакодневно сервира са националних фреквенција, пада у воду, када грађанин са просечним примањима завири у свој новчаник. Да није у питању само привид појединаца, потврђују и званични подаци европске Kанцеларије за статистику ‘‘Евростат‘‘, који Србију сврставају на само зачеље евроспких земаља, према просечним зарадама, али смо на врху према сатима проведеним на послу.
У Евростатом извештају за последњи квартал 2021. године, просечан грађанин Србије, недељно је радио 43,5 сати, а на крају месеца за тај рад плаћен је око 560 евра. Овакав однос зараде и радних сати, Србију је ставио на последње место од 31 европске земље коју је анализирао Евростат. За разлику од просека радне недеље у ЕУ (36,4 сата), српски радници своју плату зарађују радећи 6,4 сата дуже недељно, односно скоро 26 сати више на месечном нивоу. У поређењу са појединачним земљама, подаци су готово поражавајући, па тако у Србији, недељно радимо 13 сати више од Холанђана и око 9 сати више од Немаца, Норвежана и Данаца.
На неславној листи, Србија предњачи и када су у питању наше комшије, па смо по броју сати радне недеље „претекли“ Хрватску, Словенију и Мађарску, од којих радимо по четири сата дуже. У Евростатовом извештају нема података за Црну Гору, Северну Македонију, Албанију и БИХ, тако да са овим земљама не можемо да се упоредимо.
Најближи Србији, на дну табеле, су радници Румуније, Бугарске, Пољске и Грчке, чија радна недеља је око 40 сати. Мишљење “ако радиш више, више ћеш и зарадити” не важи за Србију, где су радници најмање плаћани, иако имају најдужу радну недељу у Европи. Док су у октобру прошле године, српски радници у просеку имали плату око 560 евра, у региону су примања знатно виша. Према званичним подацима, у Словенији је, у истом месецу, радницима исплаћено 1.218 евра, што је двоструко више него у Србији.
У Хрватској је прошечна зарада за 41 одсто већа од српских 560 евра, а више од нас за 20 процената зарађују и Румуни. У западној Европи и скандинавским земљама, плате су петоструко веће, па је потпуно имагинарно да се упоређујемо са њима. Економиста Душан Никезић, овакву статистику сматра поражавајућом, а за наш портал истиче да “власт брутално спроводи идеологију сиромаштва”. Он напомиње да званична европска статистика не укључује додатне послове, на које су многи грађани Србије принуђени, јер како каже, не могу да преживе са основном платом.
“Годинама слушамо неистине о економском расту и благостању, док радници у Србији раде све више сати за мање плате и то често, управо у страним фирмама, које ова власт отвара и субвенционише са скоро 200 милиона евра годишње. Запослении широм земље нам сведоче, да многе од тих фирми спроводе модел који подразумева основну плату у висини минималца и могућност да зарадите 300-350 евра месечно ако радите сменски, викендом или у 12-сатним сменама. Имали смо ситуацију да 900 радница из лесковачког Аптива оде на боловање, након што су две недеље морале да раде у сменама од по 12 сати дневно”, каже Никезић и подвлачи да и Евростатови подаци потврђују да се “радници у Србији третирају као робови”.
Ситуацију у Србији додатно погоршава годишња инфлација од 7,9 одсто, по којој такође предњачимо у Европи, чиме су још више обезвређене српске плате и пензије. Према последњим подацима Евростата, већу инфлацију од Србије имају само две земље, Естонија и Литванија.
Никезић указује да званични раст цена пољопривредних производа и горива од преко 30 одсто, додатно негативно утичу на квалитет живота у односу на земље Европске уније. Он подсећа да је Фискални савет проценио да је инфлација за сиромашне у Србији, већ сада достигла 15 процената, јер преко 50 одсто потрошачке корпе, одлази на храну и енергенте.
“Директна последица спровођења ове идеологије сиромаштва је да данас више од половине становника Србије заиста живи на ивици сиромаштва. Просечна потрошачка корпа достигла је 80 хиљада динара, а 1,14 милиона радника прима мање од 50.000 динара месечно, док 805 хиљада пензионера прима мање од 25.000 динара. Да не говоримо о 250.000 старијих од 65 година без примања, 200.000 деце која добијају социјалну помоћ или 780.000 радно способних људи који су незапослени и неактивни”, наводи Никезић и додаје да ту нема ни говора о благостању о коме редовно слушамо од представника СНС режима.
