Београд – Боље услове рада и пристојније плате запосленима неће донети никакви закони о раду, разне конвенције о радничким правима и вапаји о ложем положају радништва, већ све већа оптерећења по светску економију због смањене продуктивности исцрпљених радника. Наиме, према подацима Светске здравствне организације, сваки десети човек пати од депресије, анксиозности и других менталних болести због страха од губитка или неизвесности од проналаска посла. То светску економију годишње кошта 651 милијарду фунти због смањене продуктивности. Такође, годишње се изгуби 12 милијарди радних дана.
У студији СЗО прорачунати су трошкови лечења у 36 земаља у периоду од 2016. до 2030.године и они износе сто милијарди фунти, када се саберу психолошка саветовања и антидепресиви. Али, користи далеко надмашују трошкове. Само пет одсто побољшања радне продуктивности вреди 280 милијарди фунти, док боље здравствено стање доноси додатних 217 милијарди фунти. Аутори студије наглашавају да су тренутне инвестиције у област очувања менталног здравља много мање него што је потребно, јер владе у просеку троше три посто буyета за здравство на менталне болести, а у неразвијеним државама само један посто. Кад државни званичници виде утицај менталних болести на економију, али и када виде и колико их кошта то што експлоатишу раднике за мале плате, другачије ће реаговати.
Ма колико данас било тешко доћи до радног места у Србији, а при том имати армију од неколико стотина хиљада људи на резервној клупи незапослених, српски радници и те како осећају разноразне притиске које утичу на њихову смањену продуктивност. Страх од губитка радног места код нас је и даље при самом врху свих страхова, а из годину у годину све је више радника који одлазе на боловање. Тачних података колико је прошле године српских радника користило боловање нема, али према онима из 2014. године произилази да су радници на боловању просечно били чак 72 дана годишње. Те године је и драстично продужено време одуствовања са посла због болести, а повећан је и број људи који користе боловање. Све више је било оболелих, а болести су биле теже.
Са посла је због болести дуже од месец дана 2014. године одустовало 2.392 радника више него годину дана раније, а боловало се, у просеку, чак 24 дана дуже него 2013. године. Тако се са просечних 48 дана боловања у 2013. дошло до просечних 72,6 дана годишње. Према подацима Републичког фонда за здравствено осигурање 2014.године боловање је користило чак 81.289 запослених, односно готово сваки двадесети који је имао радно место. Та статистика се, међутим, односи само на боловања дужа од месец дана за које се накнаде исплаћује из касе здравственог осигурања, а колико је тачно било боловања краћих од 30 дана, које плаћа газда, података нема. Процењује се да је та бројка неколико пута већа од оне коју има РФЗО и за коју плаћа држава.
Лекари тврде да је боловање краће од месец дана, које плаћају послодавци, више социјална категорија, јер се најчешће ради о потреби радника да се бар на кратко измести из свакодневнице, односно побегне од сталног стреса, бриге због плате са којом не може да живи, неизвесности и страха да би чак и без ње могао остати,а и тога има јер је много оних који више месеци раде без динара. Психолози рада упозоравају да добар део српског радништва ради много и за мале паре, што изазива унутрашње незадовољство које им нарушава здравље, а док они схвате да је здравље важније од рада без воље и на силу, буде касно.
Било би добро да сами послодавци направе рачуницу колико их кошта незадовољство радника, односно њихов одлазак на боловање или, пак, рад под тензијом, која директно смањује продуктивност. Можда би им рачуница показала да је боље да побољшају и услове рада и зараду радницима, који ће онда бити продуктивни, него да плаћају боловање.
На боловању плата мања 35 одсто
Радници који спас од свакодневног стреса траже у боловању, за то добро плаћају, јер им је тада и овако мала плата још мања. Наиме, накнада за боловање износи 65 одсто висине плате. Боловање до месец дана плаћа послодавац, док се оно дуже од 30 дана исплаћује из касе здравственог осигурања. У случају да послодавац касни са исплатом плата за неки месец, радник који је био на боловању дужем од месец дана на надокнаду из касе здравственог осигурања чека много дуже, јер тек када се добије зарада у фирми следи обрачун боловања.
Љ. Малешевић, Дневник
