БУГАРСКИ радник “бежи” око 200 динара по сату српском раднику, а у односу на Румуне, наши људи зарађују дупло мање новца. Са Данцима и Немцима не можемо ни да се поредимо, пошто је њихов радни сат 42, односно 32 евра. Ово су резултати истраживања немачке агенције Дестатис за прошлу годину.
Анализа је потврдила да се наши запослени “држе” дна лествице и да су плаћени далеко испод просека Европске уније, који је тренутно 24,40 евра по радном сату. Најновија истраживања показују да је сатница Бугара у односу на претходну 2013. годину већа за око 2,8 одсто и сада износи 3,80 евра. Прате их Румуни са 4,80 евра, а следе Литванци, Летонци, Мађари… Са просечном ценом рада по сату у нашим предузећима од око 245 динара, или 2,03 евра, ми немамо никакве шансе да се у скорије време приближимо Европи.
За Ивицу Цветановића, председника Конфедерације слободних синдиката Србије, наша минимална цена рада говори да ни послодавци ни држава не воде рачуна о – минималним потребама запослених у држави.
– Сама констатација да су Бугарска и Румунија испред нас, а увек смо у овој области боље од њих стајали, довољно говори о позицији српског радника – каже Цветановић. – Синдикати морају да изврше притисак на владу, да се дефинише висина потрошачке корпе и да се једном утврди да минималац може да се прима само за одређене послове, а не да се код приватника исплаћује за послове који се у свету цене три или четири пута више.
Наш саговорник наводи да има и случајева где радници враћају новац послодавцу. Чак и у јавном сектору, тврди он, постоји проблем код исплате зарада за мање сложене послове. Висина најнижег загарантованог износа је девастирана толико да онај ко га прима не може ни себе да издржава од тог новца, а камоли породицу.
У Србији најнижу плату прима око 400.000 људи, а половина од тог броја не добија месечно ни толико. Зоран Михајловић, потпредседник Савеза самосталних синдиката Србије, наглашава да је наша позиција на дну лествице по зарадама, у ствари наша реалност.
– Не само да наши радници раде за минималац, него у приватним сектору и испод тога – каже Михајловић. – Још већи је проблем што у многим фирмама уопште не исплаћују плате, као рецимо у предузећима у реструктурирању. Далеко смо испод стандарда ЕУ, а оно што је некада важило за Кинезе да су најмање плаћена радна снага, сада може да се каже за нас. Спустили смо се на на ниво афричких и азијских земаља.
Он наглашава да свему томе у великој мери кумује и држава, односно систем који благонаклоно гледа на послодавце и не санкционише непоштовање закона.
– У најгорој ситуацији су свакако грађевинци и радници запослени у фирмама насталим током последње деценије – каже Михајловић. – Тамо су неки нови капиталисти са сумњивим новцем, чија је превелика жеља за профитом потпуно променила слику наших предузећа. Све док послодавци буду лако долазили до квалитетне радне снаге неће је добро плаћати. Јер, добрих радника који ће радити за малу плату је препуно тржиште рада.
Небојша Атанацковић, председник Уније послодаваца Србије, сматра да просек плата треба тражити у односу на бруто домаћи производ појединих земаља.
– Не можемо се поредити са онима који имају 10 пута већи БДП – каже Атанацковић. – Тамо је и живот скупљи. Ми се можемо поредити са Бугарском, Албанијом, Босном и Македонијом.
НЕМАЧКИ МИНИМАЛАЦ 1.473 ЕВРА
НЕМАЧКА је од 1. јануара ове године први пут увела минималац који износи 8,5 евра по часу, што одговара бруто заради од 1.473 евра за пуно радно време. Од садашњих чланица ЕУ, минималац је прва увела Холандија 1969. године, одмах следеће Француска, затим Луксембург 1973. године, Португалија и Малта 1974. године, Белгија, Шпанија, Мађарска, Бугарска, Пољска… Међу последњима су минималну зараду увеле Велика Британија 1999. и Ирска 2000.
Ј. Ж. СКЕНДЕРИЈА, Новости
поредите бабе и жабе, у најбољем стилу слуђивања народа б92 и блиц…све поменуте државе су у ЕУ, па бих прво питао зашто је у Немачкој минималац 1473 евра, а у Бугарској ни пола од тога, а сви у истој држави????? Србија је ту где јесте због изузетно неповољних прилика (санкције 90тих, политичка ситуација) и окупације под којом се налази, па окупационе власти за рачун странаца уништавају привреду и друштво, под неким магловитим оправдањем -реформе. А реформе доносе све мање слобода и све већу експлоатацију и обесправљење радника..