ПРОШЛО је девет месеци од када је у основне школе у Србији уведен кинески језик, а еуфорија која је тада завладала , издувала се код основаца, а порасла код средњошколаца и академаца. Прве часове кинеског у 32 школе у марту ове године похађала су 2.462 ђака, док је данас тај број опао за око 40 одсто.
Рекло би се, дечја посла. За бесплатне часове кинеског језика, које је организовао нишки Студентски културни центар, пријавило се око 170 студената, а организатори су очекивали двадесетак.
У ОШ „Скадарлија“ у Београду прошлог маја су оформљена два одељења у петом и шестом разреду. Прва предавања помно је пратило 40 ђака, средином новембра само 15 основаца у две групе.
– На почетку је интересовање било толико да смо имали у плану да оформимо и нове групе, али са почетком ове школске године интересовање је спласло – каже директор Анђелко Кунарац. – Број „кинеских ученика“ нагло је опао. Преполовио се.
У пакету је Србија из најмногољудније земље света увезла 14 наставника. У ОШ „Скадарлија“ Веи Фанг учи децу кинески, а чини се и да ђаци њу уче српски. У међупростору, када зашкрипи на релацији српски – кинески, потпомажу се енглеским.
– Знам да избројим до 20 и да напишем око 30 кинеских симбола – похвалила се Јасна, ученица четвртог разреда.
На питање зашто воли кинески, кратко каже – зато што је смешан.
Њена учитељица Веи Фенг ће се за месец дана, када се пилот пројекат „Учење кинеског језика у основним и средњим школама у Србији“ заврши, највероватније вратити у родни градић јужно од Пекинга са солидним знањем нашег језика.
– Добро разумем, а добро и причам – каже ова симпатична наставница. – Враћам се у Кину за месец дана, али се надам да ће бити потребе да поново дођем у вашу земљу. Свиђа се овде мени.
То што најмлађи одустају од кинеског не значи да овај језик нема будућност у Србији. Психолози кажу да су дечија интересовања равна температури лимене пећи. Брзо се загреју и брзо охладе, нарочито ако се покаже да то од њих захтева више напора него уживања. Али однос средњошколаца и студената према оваквим изазовима је озбиљнији.
У Филолошкој гимназији у Београду интересовање ученика за кинеско-јапански смер је дуплирано. По речима професорке кинеског Селене Пјевић Вучковић, раније се за 12 места пријављивало 12 ђака, али у последњих неколико година тај однос је два ученика на једно место.
– Кина је земља у експанзији, полако постаје водећа економска сила у свету, што значи да је кинески језик – језик будућности – каже Андријана Трајковић, ученица на четвртој години Филолошке гимназије. – Учење овог језика ћу наставити и на факултету, а једног дана надам се послу при амбасади.
Занимљиво је да је чак 90 одсто стипендија за боравак у Шангају и Пекингу, које додељује кинеска амбасада, у последњих 17 година завршило у рукама управо ђака Филолошке гимназије.
У Нишком Студентском културном центру су изненађени бројем од 170 студената који желе да уче кинески.
– Сада смо уместо једне планиране групе организовали четири са око 50 студената. Првом часу, у сали која има 50 места, присуствовало је чак 130 студената, који су стајали, а неки су били и у ходнику – каже Небојша Јовановић из СКЦ. – Планирано је да часови трају до краја децембра, а биће одржавани два пута недељно. Кроз учење језика студенти ће упознавати и позната места као што су Пекинг, Шангај, борилачке вештине тај чи и кунг фу, кинеску оперу, музику и друге занимљивости. Бесплатне књиге обезбедила је Амбасада Кине, уз чију подршку се настава и организује.
Новости
