Дешавају се срећне револуције, а дешавају и несрећне. Између осталог, чак бескрвна и плишана, која се десила у Чехословачкој, на крају је изневерила очекивања 54% Чеха – такви су подаци социолошког анкетирања. У Украјини ових дана су две годишњице одједном кје могу да се уврсте управо у несрећне.

Десет година Мајдана, за чији неуспех је најбољи доказ чињеница да после кратког временског периода уследио је још један, овог пута Евромајдан – са истим циљевима, технологијама и актерима. Није случајно што данас са експертом Мишом Ђурковићем, научним сарадником Института за европске студије, говоримо између осталог о ненасилном отпору, обојеним револуцијама и њиховој колевци, Београду.

Господине Ђурковићу, српски Отпор, најважнији учесник “Булдожерске револуције” 2000. године је аутентични српски продукт који је створила омладина незадовољна режимом Милошевића, који је затим постао инструмент Запада? Или је то западни пројекат од почетка? Рецимо, бивши амбасадор САД у Русији Мекфол никада није порицао да је Вашингтон финансирао Отпор (као и украјинске колеге из покрета Пора!).

Сам Отпор као организација јесте настао као аутентични покрет у Србији. Током 1999.године, стране структуре то преузимају и у потпуности убацују неке нове људе, воде на тренинге, финансирају. Тако да је Отпор 2000.године, без икакве сумње, а најпре само руководство, било свесно тога, која је њихова улога. То се не може у потпуности односити на многе младе људе који су на терену радили незадовољни Милошевићевим режимом. Али, врх организације, бар десетак имена у сваком случају јесте био повезан са чувеним пуковником Хелвијем који их је обучавао у Сегедину, Будимпешти и разним другим местима. Такође, он је преносио модел који ће касније, ево као данас Канвас развијати у разним другим земљама . Тада је заправо настао иновирани модел државог преврата ( попут Кмара, Пора и остали модели). Они чине не кључни, али значајан део државног преврата за мобилисање људи и усмеравање незадовољства народа према режиму. Они су битни за подизање ненасилног, а касније кад треба, то пређе и у насилни отпор. Укратко, то је од почетка била компликована прича. Није од почетка била направљена споља, али је врло брзо преузимају и инструментализују за извођење прве обојене револуције.

Зашто је Canvas (бивши “Отпор”) недавно проглашен у Уједињеним Арапским Емиратима за терористичку организацију? То је неспоразум, како тврде у самој организацији, или се Арапи плаше српског „извоза“ у њихову државу?

Када говоримо о “CANVAS”, дешавања у вези са такозваним “арапским пролећем” су од огромног значаја. Рецимо, током рушења легалног режима Мубарака у Египту видели смо једну наизглед чудну али заправо веома јасну коалицију између либералних фондација, попут „Канвас-а”, са најрадикалнијим џихадистима, рецимо, „Муслиманска браћа”. Они су заједно рушили један аутократски, али релативно секуларни режим Мубарака. И у том ништа није случајно. Такав модел смо видели и у Тунису, Алжиру и низу других земаља. УАЕ, које све то наравно добро знају и се очигледно осећају претњу, изашли са овом листом која је запањујића за оне људе које то не познају. На тој листи се налазе 84 организације изразито исламистичке природе. Једина немуслиманска организација на том списку је управо CANVAS.

Тачније ОАЕ не желе да код њих буде као 2004. године, када су отпораши обучавали украјинске колеге за Наранџасту револуцију?

У Украјини је наравно, у позадини читаве те приче била геополитичка борба САД и Запада генерално, против тога да Русија обнови свој утицај на постсовјетском простору. 2004.године, после тога је на реду била и Грузија. То су два кључна покушаја да се цео модел из Београда пренесе на постсовјетски простор, ако не узимамо обзир и покушај у Киргистану. Наравно, врло логично би било да они који су разрадили читав механизам и примењивали га, као што су Срђа Поповић и други чланови Отпора, да они једноставно пренесу своје знање и искуство заједно са Хелвијем, као већ искусни инструктори.

Сматра се да су главни узрок Мајдана биле фалсификације на изборима. Између осталог, као и у Југославији…

То је најмање битна ствар, то је потпуно јасно. Иза тога стоји врло јасно гео-политичко усмерење и интереси САД. Подсетићу вас, у Београду никад заправо нису избројани резултати првог круга, где је наводно Коштуница добио преко 50%.

5.октобра, када су демонстранти ушли у зграду Скупштине, они су наводно заправо уништили материјал да се никад не би утврдило да вероватно у том првом кругу, кандидат из редова опозиције није имао потребну већину. Дакле, сви ти фалсификати, легални и квази-легални поводи су само маске за оно што је најважније ту, а то је геополитичка смена власти.

А зашто „професионални“ револуционари из 2004. Године, покрет Пора!, никада није постао део нове власти Украјине? И у Југославији Отпор је претрпео пораз на изборима и тек изабранима пошло је за руом да се „угурају“ у водеће у том моменту партије и да се обогате…

Улоге су врло прецизно подељене, Отпор и сличне организације су биле нека врста пешадије која подиже јавно незадовољство, провоцирају и тако даље, али то не значи да сутра они треба да буду владари. Мајдан од прошле године доста добро то илуструје. Врло значајну улогу имају заправо такве организације, наследници „Отпора” које крену са организовањем ненасилних„мајдана” да би то после прерасло у насилни пуч, где, као што смо видели, „Десни сектор” одиграо кључну улогу. Али то нису људи на које се рачуна да преузму ту причу. Запад има потпуно спреман ешалон ликова, које се припремају за вођење државе, то су технократе, тренирани глобалистички лидери и тако даље. Највећи део „пешадинаца” као што су „Отпор” или„Пора!” нестаје са сцене.

Сећате се како је победник првог Мајдана Виктор Јушченко изгубио на следећим изборима, успоставивши антирекорд тиме што је изабрао најмањи број гласова у историји за важећег председника, а после извесног времена је послао политику, извињавамо се, али то је цитат „у вражију матер“. Да ли се слажете да је један од доказа неуспеха Мајдана његово понављање скоро десет година касније?

Сам чин преврата је урађен јако добро, јер су имали развијен модел. Међутим, као што знамо, цео проблем са свим тим што Запад доноси јесте то што су они изванредни за доношење дестабилизације, но они немају шта да понуде тим земљама у којима дође до смене власти. Шта је била последица доласка Јушченко, Тимошенкове и других клијената Запада? Даље пропадање Украјине, и економско, и политичко, лутање у геополитичком позиционирању, унутрашња дестабилизација и тако даље. Али зашто су „проруске” снаге оличене пре свега у бившем председнику Јануковичу такође остварили толики ниво незадовољства код људи да је свега девет година после првог „Мајдана” поново изведен исти проблем. И проблем са Украјином је пре свега био што ни та власт која је дошла после Јушченка очигледно није имала легитимитет код великог дела народа и поново смо имали исти модел. Врло је битно за власт која покушава да се одбрани од наметања преврата да буде корисна и да има озбиљан легитимитет код свог народа. То је најбоља контробавештајна заштита од насилног насупања “ненасилних” играча.

Тимур Блохин, Глас Русије