Српским ЕУ талибанима: У Немачкој поверење у ЕУ опало са +20 на -29!

Поверење у европски пројекат опало у свих шест највећих земаља ЕУ: са +10 на -22 у Француској, са +20 на -29 у Немачкој, са +30 на -22 у Италији, са +42 на -52 у Шпанији, са +50 на +6 у Пољској и са -13 на -49 у Великој Британији

Грађани сада мисле да начин на који се управља кризом евра подрива њихову демократију, каже Хозе Игнасио Торебланка, шеф мадридске канцеларије Европског савета за спољне односе (ECFR)

Подршка ЕУ опада од 2007. Стога је ризично ићи ка федерализму јер то може изазвати негативну реакцију или још већи популизам, упозорава Арт де Геус из немачке Фондације Бертелсман

НЕМАЧКИ министар у време увођења евра, Оскар Лафонтен, изјавио је да је време да се размишља о напуштању заједничке европске валуте.

Као један од разлога, навео је нагомилане економске проблеме на југу Европе.

Лафонтен је на свом вебсајту скренуо пажњу на то да земље чланице еврозоне у тешким моментима нису биле у стању да девалвирају своју валуту, да себи помогну приликом суочавања са економском кризом током које је њих неколико ушло рецесију

Овај левичарски и опозициони политичар предложио је реструктурисање европског банкарског система, јачање контроле кредитора и враћање на европски монетарни систем који је претходио евру.

Лафонтен више није активан у политици савезне државе, али је и даље утицајан члан Левице, наследнице бивших источнонемачких комуниста.

Он се, иначе, огласио у тренуцима кад је анкета спроведена крајем априла у шест највећих држава Европске уније показала да евроскептицизам расте.

Пад поверења јавности у ЕУ на рекордно низак ниво наметнуо је питања о демократском легитимитету блока – пуне три године од почетка кризе.

Након финансијске, валутне и дужничке кризе, болних кресања буџета и трошкова, пружања пакета помоћи презадуженим државама и предаје суверених овлашћења међународним технократама, евроскептицизам расте толико да даје крила анти-ЕУ политици.

„Грађани сада мисле да начин на који се управља кризом евра подрива њихову демократију,“ каже Хозе Игнасио Торебланка, шеф мадридске канцеларије Европског савета за спољне односе (ECFR).

Подаци Еуробарометра су показали пад поверења у ЕУ у државама попут Шпаније, Немачке и Италије, које су традиционално веома проевропске.

Шест држава у којима је спроведено испитивање – Немачка, Француска, Британија, Италија, Шпанија и Пољска – највеће су у ЕУ и заједно имају око 350 милиона, од укупно пола милијарде становника Уније.

А поверење у европски пројекат опало је са +10 на -22 у Француској, са +20 на -29 у Немачкој, са +30 на -22 у Италији, са +42 на -52 у Шпанији, са +50 на +6 у Пољској и са -13 на -49 у Великој Британији, према резултатима које су објавили водећи листови у тих шест држава.

Интересантно је то што су поверење изгубили и кредитори и дужници, државе еврозоне и њене будуће чланице, као и оне које ће радије остати изван области заједничке валуте. Најупечатљивији податак је да четири највеће државе еврозоне имају мањи ниво поверења у институције ЕУ него традиционално еуроскептична Британија 2007.

„Гардијан“ пише да је старо објашњење за евроскептицизам било наводно постојање демократског дефицита унутар ЕУ. Критичари су говорили да одлуке доносе неодговорне институције уместо изабраних националних влада. Међутим, актуелна криза није настала из сукоба између Брисела и држава чланица већ између демократске воље грађана на југу и оних на северу Европе – центра и периферије.

Сада обе стране користе институције ЕУ да унапреде своје интересе, истиче британски дневник.

Фискалним споразумима и захтевима Европске централне банке за свеобухватним домаћим реформама, еврократе су прешле многе црвене линије националног суверенитета, сежући пуно даље од стандарда о безбедности хране, мешајући се у политику пензија, пореза, плата, тржишта рада – што чини срж социјалних држава и националних идентитета.

Многи аналитичари сматрају да би се кораци ка „федерализацији“ у дугом процесу интегрисања еврозоне из валутне у политичку унију, могли вратити као бумеранг.

„Подршка ЕУ опада од 2007. Стога је ризично ићи ка федерализму јер може изазвати негативну реакцију или још већи популизам“, сматра Арт де Геус из немачке Фондације Бертелсман.

Све већи број грађана у јужноевропским државама сматра да ЕУ смањује простор за националну политику и подрива њихову националну демократију. Према том новом сценарију, владе долазе и одлазе, али политика у основи остаје иста и не може се доводити у питање. У међувремену, грађани севера Европе сматрају да ЕУ не успева у улози контролора политике јужног обода. И кредитори и дужници виде себе као жртве, наводи „Гардијан“.

„Међутим, крах поверења у ЕУ иде дубље од тога. Ентузијазам за ЕУ се неће вратити уколико Унија из корена не промени однос према државама чланицама и њиховим грађанима“, закључује лондонски лист.

Факти