Београд – Домови здравља у Београду немају вакцине против тетануса, а прети несташица вакцина против малих богиња и заушака. У апотекама нема инсулина. На листе чекања уписују се пацијенти и за 2016, а за тешко оболелу децу новац за операцију прикупља се акцијама. Је ли српско здравство пред банкротством?

„Очајни смо, никада није било овако лоше“, завапила је директорка београдског Дома здравља Вождовац др Невенка Димитријевић јуче описујући за „Блиц“ ситуацију с вакцинама против тетануса којих у неким здравственим станицама уопште нема, а сезона повређивања је пред нама.

Удружење пацијената „Право на здравље” огласило се јуче са, такође, алармантним упозорењем: „Ово што се дешава с несташицом инсулина представља не само угрожавање наших живота, већ и јавну интелектуалну увреду упућену оболелим од дијабетеса.“

Светски економски форум је у годишњем извештају сврстао Србију, према стању у здравству, на 66. место у свету, што је за 20 места горе него пре само три године. Стопа смртности код нас је 14,2 промила и на нивоу је афричких земаља.

Умире се од обољења на које може превентивно да се делује – кардиоваскуларних болести и малигнитета.

Зоран О., 56-годишњак из Београда, у Ургентни центар КЦС примљен је у прединфарктном стању баш на Ускрс. Ту је провео ноћ, да би следећег дана био пребачен на клинику, како би му била урађена коронарографија. Одатле је, како су му рекли, требало да буде упућен на Дедиње, где му је пре неколико година већ урађен бајпас на срцу.

„Више од недељу дана чекао сам да ми ураде коронарографију, а притом су ми стално давали противречне информације око пребацивања на Дедиње, где наводно нису хтели да ме приме. Можете да замислите како је то утицало на моје ионако тешко стање“, прича овај Београђанин.

У Фонду за здравствено осигурање и клиничким центрима Србије, међутим, не виде ствари овако.

„Фонд није пред банкротом иако располаже са 400 милиона евра мање него 2008. Те године је 2,1 милион људи у Србији био пријављен на здравствено осигурање и послодавци су за већину плаћали осигурање, а данас их је 1,6 милиона, и за велики број запослених послодавци не уплаћују осигурање“, кажу у РФСО.

Директор Клиничког центра Србије др Миљко Ристић каже да нема намеру да брани здравствене власти у Србији, али да не мисли да је стање тако лоше.

„За шест месеци, откад сам преузео КЦС, листе чекања на кардиоваскуларне операције практично смо угасили, и то без иједног новог уложеног динара. Међутим, не можемо да смањимо листе за операције катаракте нити ортопедске операције, јер су капацитети већ премашени „, каже др Ристић.

У Новосадском клиничком центру не ради само један ЦТ апарат, а несташица лекова нема. У Клиничком центру у Нишу кажу да им је буџет последње три године исти, а цене су порасле и до 30 одсто.

„Разлику покривамо кроз пројекте. Лоше је што се нема новца за нову опрему, већ се поправља стара. Ситуација може да се побољша и бољом комуникацијом међу здравственим установама „, каже директор КЦ Ниш др Зоран Радовановић.

Посао за полицију

Што се тиче несташице лекова, у Фонду кажу да су апотеке делом одговорне. „Фонд у овом тренутку дугује апотекарским установама за лекове на рецепт 4,5 милијарди динара, а доцња у плаћању је са 150 дана смањена је на 90.

Свесно изазивање дестабилизације тржишта лековима и ширење лажних информација, што се чини већ више од недељу дана, свакако је посао за полицију и тужилаштво“, кажу у РФЗО. У Апотекарској установи Београд јуче су „били у великој гужви“ уз опаску да „немају шта да кажу”.

Блиц