Српско правосуђе не гарантује правну државу

У Србији данас 50 одсто тужилаца и судија сматра да правосуђе не гарантује владавину права, чуло се јуче на представљању Извештаја о правосуђу Савета за борбу против корупције. У анкети на коју се позивају 25 одсто испитаних судија самтра да су њихове колеге корумпиране, 30 одсто тужилаца и 60 одсто адвоката имају такво мишљење. Они којих се ово највише тиче, грађани, сматрају да је чак 80 одсто судија корумпирано.

Ако је оваква перцепција правосуђа и од стране запослених и од стране посматрача са стране, може се претпоставити какво је право стање, мада је Савет приметио и неки напредак, пре свега због доношења правилника који се односе на вредновање рада носилаца правосудних функција који је требало да буду донесени још 2009. године када је спроведена чувена реформа правосуђа.

Јелисавета Василић, члан Савета за борбу против корупције и бивши судија оценила је да ти правилници нису савршени, али и да треба сачекати са критиком да се види да ли су пропусти велики.

Много судова, мало пресуда

“Види се напредак и у бржем решавању старих предмета. Предмети стари до пет година убрзано се решавају за четири одсто, а за предмете старије од 10 година решавање је убрзано за 12 одсто. То је нешто што охрабрује”, рекла је Василић, додајући и да су изабрани сви осим шест председника судова који су и даље у в.д. стању што је био један од начина да се корумпирају судије. Такође је донет и закон о суђењу у разумном року за који је Василић рекла да Савет има озбиљних замерки

“Овде су озбиљне примедбе, председник суда је надлежан за мере, за све. Судија нема право да утиче које мере у неком предмету треба да се дају. Судија нема право да се жали на одлуку председника суда. То значи да му је ускраћено учешће у самом поступку, а оно што је горе – ускраћена му је двостепеност”, навела је Василић.

Међу великим проблемима правосуђа је и што нико није урадио анализу колико судија и судова Србији треба. Како истиче Василић, имамо проблематичну мрежу судова која је утврђена без икаквих мерила. По броју становника имамо највише судова и судија у Европи, а судови су неажурнији од европских.

“Да ли ће и где ће бити судови зависило је од утицаја политичких моћника. Министарство правде је требало да утврди критеријуме за број судија и судова. На ово је и Савет Европе ставио озбиљне примедбе.

Проблематичан је и број предмета по судији. У Србији судија у просеку добија 340 предмета а у ЕУ 800 предмета. То значи да има два пута више судија по предмету у Србији, него у Европи. Један од разлога за такву ситуацију еј и сиромаштво нашег друштва. На западу сваки грађанин има личног адвоката и са њим се саветује, па често ни не дођу до суда. Код нас су странке сиромашне, а држава уопште не подржава странке који не могу да плате адвоката осим код кривице. Морамо да успоставимо мерила у складу са нашим стањем, јер ми нисмо богата земља да би плаћали непотребне кадрове”, објаснила је Василић.

Београд, 16.05.2016 – конференција за новинаре Савета Владе Србије за борбу против корупције поводом Извештаја о стању у правосуђу: Миодраг Мајић – судија Апелационог суда

“Закони нејасни, непрецизни и коруптивни”

Наше правосуђе карактерише и неравномерна доступност праву и правди. Тако су неки судови преоптерећени, а неки раде далеко мање. Тада се дешава тзв. делегација, односно преношење предмета из суда у суд. Прошле године 7.000 делегација је урађено. То се онда и злоупотребљава. Тако је Василић указала на пример стечаја Сартида, када је врло ажуран судија из Пожаревца изузет, а предмет додељен одређеном судији у Београду. Касније је Савет дошао у посед дописа тог судије министру који је гласио отприлике “урадио сам како сте рекли, а реците даље шта да радим”.

Проблем је и функционална доступност права, односно закони које судије треба да примењују и тумаче су проблематични.

“Начин како се закони доносе – код нас је уобичајена нетранспарентност и доношење по хитном поступку без јавне расправе (80 одсто свих закона прошле године донето је у хитном поступку). Савет не може да стигне да поднесе примедбе на предлоге закона који се односе на корупцију. Када стигнемо и дамо примедбе на неки закон никада не добијамо повратну информацију. Зато су нам закони нејасни, непрецизни и коруптивни”, истакла је Василић напомињући да је Савет више пута указивао на мањкавости Закона о приватизацији, знајући до чега ће довести.

Такође грађанима нису доступни закони. Да би прочитали законе из неке области морају да плате, тиме су закони недоступни што је недозвољено.

Постоји још један проблем са законима, а то је што се они преписују од ЕУ.

“Када се доноси неки закон са много пропуста, једини одговор је да га је одобрила ЕУ. ЕУ може да ставља примедбе у вези стандарда и ми стварно са тим кубуримо, али ЕУ не зна ни наше стандарде, ни наш менталитет, ни наше сиромаштво”, напомиње Василић, подсећајући и да је закон о правосуђу из 2009. ЕУ позитивно оценила, а он је урушио правосуђе.

Независно судство нема ко да брани

Када се ради о незавинсости судства у Србији, за време свих влада чест је био случај нарушавања презумпције невиности од стране државних званичника.

“Сваки пут када власт каже за неког да је лопов, криминалац, дилер, када говори о доказима – био то полиграф или нешто друго, изражава своје убеђење о кривици, то је ужасан притисак на судије. Сваки судија треба да се обрати Врховном савету судства и затражи да се не говори о његовом предмету”, истакла је Василић.

Међутим ни тај Врховни савет судства није безгрешан. Како је подсетио судија Миодраг Мајић, у случају судије Вучинића у случају Мирослава Мишковића, када се он жалио да на њега врши притисак председник суда а, упркос доказима, Врховни савет судства је пресудио да није. Како је истакао Мајић, ВСС је морао да реагује и да последице сноси или председник суда или судија.

“Врховни савет судства није се позиционирао тако да штити судство. Избегавају да донесу одлуке, вагају када ће их објавити… Без борбе за судску власт неће бити бољитка, али и без схватања судија да ће морати да поднесу жртве у тој борби”, истакао је Мајић, додавши да су и поред политичара и медија саме судије најодговорније за свој положај. Он је оценио да међу судијама има неких који су свесни да нису заслужили тај положај и једини начин да на њему остану је да буду послушни.

“Неки су уцењени јер им је опроштено због неких ранијих неподобштина, а највећи број су поштени људи којима је свега доста. Нема те извршне власти која ће као поклон донети независну судску власт. То морају саме судије да ураде”, истакао је Мајић.

Јелисавета Василић је оценила и да је велики проблем и Уставни суд Србије који је, како је рекла, нека мешавина извршне и правосудне власти.

За независно судство неопходно је да има и независан извор финансија, да не зависи од тога да ли ће извршна власт уплатити новац или не. У прошлој години имали смо неке невероватне ситуације да судовима или тужилаштву буду блокирани рачуни. Тако је тужилаштву био блокиран рачун на милион евра.

Мирослава Миленовић, члан Савета за борбу против корупције која је испитивала финансирање правосуђа оценила је да се недовољно средстава издваја из буџета, а такође и да то што се издваја зависи од извршне власти.
“Не може буџет тужилаштва и судова да се прави у трезору Министарства финансија. Буџети ових институција морају бити одвојени и ван било каквог утицаја извршне власти и у његовом прављењу би требало да учествује струка”, истакла је Миленовић, додајући да са тим иде и одговорност да се утврди да ли су ове институције користиле средства како треба или за ствари које им нису биле потребне.

Она је указала и на околност да су неки приходи извучени из судова и предати нотарима, а њихови финансијски извештаји се нигде не објављују и немају никакву контролу.

Милош Обрадовић, Балкан магазин