Српско здравство је због немара и корупције у тоталном колапсу и расулу

Већ 20 дана не ради скенер у Општој болници у Пироту. Док се апарат не поправи, хитни пацијенти шаљу се у Клинички центар у Нишу. У последњих десет година, Пироћанци су се са различитим кваровима скенера сусретали више од 20 пута. Према речима директора Опште болнице, Горана Петровића, реч је о квару на измењивачу топлоте за рендген цев скенера, за чију је поправку потребно око 22.000 евра.

– Обавестили смо надлежну филијалу здравственог осигурања и Министарство здравља. Средства за поправку скенера требало би да обезбеди Министарство – рекао је Петровић. Он је истакао да у Општој болници листе чекања за скенер никада није било.

– Док се не реши ситуација са овим кваром, формирана је петочлана лекарска комисија која одређује који су случајеви хитни. Такви пацијенти се шаљу у Клинички центар у Нишу на Институт за радиологију. У претходне две недеље 14 пацијената је из Опште болнице Пирот транспортовано у Ниш – каже Петровић.

Неславни јубилеј немара

Пуних 30 година неусељена стоји зграда Поликлинике Клиничког центра Србије. Ова зграда од 12 спратова је подигнута 1987. године, али унутрашњи радови никада нису приведени крају. Према речима некадашњег директора Поликлинике КЦС Арсена Ристића за дневник “Блиц” из 2011. године, још 2009. године је обезбеђен новац из кредита, спроведен тендер, урађен је пројекат да се ова зграда оспособи за пацијенте.

– Требало је чак да се подигне још једна таква кула и да се све клинике, институти и службе, осим гинекологије, неурохирургије и ендокринологије, сместе у ове две куле – рекао је др Ристић. Он је истакао да је постојао план да ту буду смештени и лежећи пацијенти, операционе сале, као и цео Ургентни центар, али се од тога ништа није десило. И нижа кула, која је усељена 1987. године, и ова знатно виша, која никад није примила пацијенте, грађене су тих година од доприноса грађана. Др Ристић каже да му је жао што држава није препознала колико је ово битан пројекат за српско здравство и да би у циљу што бржег оспособљавања ове зграде и изградње нове куле можда требало размислити о акцизама на дуван и алкохол од којих би новац ишао за ову намену.

Поред пацијената који тренутно пристижу из Пирота, 2,5 милиона људи користи услуге Клиничког центра у Нишу. Због недовољних капацитета и лоших услова, 2013. године започета је изградња новог Клиничког центра, који ће бити језгро здравствене заштите југа Србије. Али, први рок за завршетак радова био је октобар 2016. године, међутим тада је отварање било померено за 27. март 2017. године. У марту је отварање померено за мај, а ни тада до отварања није дошло. Министарство здравља разматра да од главног извођача радова на Клиничком центру Ниш затражи да плати пенале због кашњења са завршетком градње.

Пенали због милиона

Вредност грађевинских радова на новом КБЦ Ниш је око 32 милиона евра, а италијанска фирма Инсо је према правилима Европске инвестиционе банке дала најбољу понуду. Инжењер Радисав Белаћевић истакао је да ће због додатних радова који нису били првобитно предвиђени планом, изградња коштати више од 32 милиона. Европска инвестициона банка уложила је 35 милиона евра за изградњу КЦБ Ниш, док је Влада Србије за опремање издвојила 17 милиона евра. Али, због великих кашњења следи и наплата пенала.

– За том опцијом ћемо посегнути тек након консултације са Радном групом при Канцеларији за јавна улагања. Уобичајена пракса је да износ пенала буде 10 одсто укупне вредности уговора – наводе у Министарству. Као једну од интервентних мера због кашњења радова, Влада Србије је увела надзор над објектом. Координациона група Канцеларије за јавна улагања, на челу са инжењером Радисавом Белаћевићем, преузела је тај део посла. Према речима Белаћевића, након разговора са представницима фирми које раде на изградњи, уговорено је да Клинички центар буде отворен до краја године.

Због непоштовања рокова за изградњу, дошло је до поништавања тендера за опремање клинике, али према речима директора Канцеларије за јавна улагања Марка Благојевића, уговорени су коначни рокови и динамика уношења и инсталирања опреме, као и додатна заштита од прокишњавања, која по досадашњем плану није била добра.

А. Вучићевић – Вести