Београд – Медицинским речником у погледу стања финансија овдашњи регионални Здравствени центар у коме је запослено 290 лекара и још толико медицинског особља налази се у „клиничкој смрти“.
Основни рачун је у блокади од 95 милиона динара, а обавезе према добављачима лекова и медицинског материјала премашиле су милијарду динара. Највећи дуг је према РФЗО. Запослени редовно добијају своје зараде, али нагомилани проблеми у јединој српској болници павиљонског типа су и даље велики. Пацијенти имају пуно примедби, нарочито на рад хируршког, ортопедског и одељења урологије.
„Замислите то одељење хирургије на коме вас у операциону салу која се налази на спрату уносе на носилима као у партизанским филмовима. Тај проблем није од јуче, али се он не решава годинама. Постоји и бахат однос појединих лекара, нарочито у ноћним сменама. За пријем на одељење хитних случајева, пацијент се најпре шаље у хитну помоћ по упут. Изгубили смо поверење у овдашње лекаре па све чешће одлазимо и на рутинске операције у Сурдулицу или Лесковац“, стоји у писму групе „незадовољних пацијената“ које је достављено новинару Данаса.
„Знам да има проблема, али ми сами њих не можемо да решавамо. Изградња централног хируршког блока је поново у фази тендера, о чему одлучује Министарство. Ми имамо заштитника права пацијената, али од почетка године ту није регистрована ниједна примедба, за разлику од прошле године када их је било 46. До сада сам као директор изрекао више упозорења лекарима пред суспензију“, одговара на примедбе Драган Величковић, в. д. директора Здравственог центра.
Начелник Одељења хирургије Бата Манасијевић на примедбе пацијената одговара да је од почетка године урађено близу 600 операција и да 12 хирурга ради свакодневно, и теже и лакше операције, укључујући и операције дојке.
„Ми делимо судбину општег стања у ЗЦ Врање, и за непостојање лифта најмање сам крив ја или моје колеге. Трудимо се да однос према пацијентима буде максимално коректан, а о појединачним испадима не могу да говорим“, наводи за наш лист Манасијевић, прецизирајући да се редовно раде лапараскопске операције жучне кесе, уз асистенцију искуснијих лекара из КЦ Ниш који раде по важећем уговору. Он признаје да је дотрајала лампа у хируршкој сали, да су смањене набавке одређених лекова, али да „пацијенти не купују ниједан лек“.
Пацијенти из седам општина Пчињског округа, као и дела Косовског Поморавља, у оваквој ситуацији још увек могу да бирају између Врања, Сурдулице и Лесковца, али шта са ургентним случајевима када је пут до друге болнице ризичан по живот?
За завршетак рада пет милиона евра
Централни хируршки блок започет је пре десет година, у оквиру кредитног аранжмана који је финансирала Светска банка, а као гарант за његову реализацију стајала је Влада Србије.
Грађевина је зарасла у коров и сада чека нову „операцију“ оживљавања радова, зашта је неопходно око пет милиона евра. У ЗЦ у Врању имају и проблем са запошљавањем лекара и медицинског особља, а као мала утеха следи најава да се очекује да у најскорије време посао добију три доктора и 15 медицинских радника.
В. Ристић, Данас
