Српско здравство у колапсу, најсиромашније у Европи са болницама које подсећају на оне у неразвијеним афричким земљама

ЗА сваког од 6,9 милиона здравствено осигураних становника Србије, према финансијском плану Републичког фонда за здравствено осигурање биће, у просеку, по 295 евра. Али, када се за плате здравствених радника одбије 102,6 милијарди динара, за прегледе, операције и лекове, остаће, ако се курс значајније не буде мењао, једва 166 евра по становнику!

Са тим новцем, просечан пацијент – често с разлогом незадовољан здравственом заштитом и тиме што на „обичан“ ултразвучни преглед чека по месец-два, а на магнетној резонанци и до годину дана, и за многе лекове плаћа учешће до чак 90 одсто – у приватној пракси могао би два пута да оде код специјалисте, и да уради један ултразвук и једну иоле озбиљнију анализу крви.

Тога пацијенти у Србији најчешће нису свесни, јер при изласку из амбуланте или болнице, уз медицинске налазе не добијају никакав извештај колико је њихово лечење коштало. Сви се, углавном, с правом, руководе оним: „Целог живота уплаћујем за здравство“. Осигураник са најнижим примањима, међутим, за здравствени допринос годишње издвоји око 30.000 динара. Само један дијализни третман, рецимо, здравствену касу кошта око 10.000 динара, што значи да сваки од око 4.000 пацијената на дијализи за једну недељу потроши све што је осигураник са најнижим примањима уплатио за здраство за месец дана.

Плате у Србији су мале. Међу 1,7 милиона запослених и 1,6 милиона пензионера, који рачунајући чланове њихових породица, финансирају здравствену заштиту за око 5,5 милиона осигураника, мало је оних који плаћају здравствени допринос на максималну основицу и месечно у здравствену касу издвајају око 440.000 динара. Зато, са свих нивоа у здравству, и стижу поруке – мора да се штеди.

– Лечење је, због увођења нове дијагностике и терапија постало јако скупо, много скупље него што то наш здравствени систем може да поднесе – каже, за „Новости“, др Невенка Димитријевић, председник Синдиката лекара и фармацеута Србије и изабрани лекар у Дому здравља „Вождовац“. – На општој медицини примећујемо да 30 одсто пацијената стално циркулише кроз здравствени систем, долазе и по неколико пута месечно јер немају новца да плате партиципацију за лекове, па долазе за сваки лек посебно. Без обзира на то што нас РФЗО још не плаћа по броју прегледа, сваки тај долазак здравство кошта 350 динара. Много се непотребно троши на лабораторијске анализе, снимања рендгеном, ултразвучне прегледе, поготово на магнетну резонанцу. Постало је немогуће добити извештај супспецијалисте без налаза са магнетне резонанце и нико не поставља дијагнозу док се не ураде сви дијагностички прегледи.

– За контролне прегледе на клиникама који се неселективно заказују на три, шест, па на 12 месеци, највише се непотребно троши – упозорава др Невенка Димитријевић. – Колеге траже комплетну припрему пацијента и све налазе, и то да буду свежи, не старији од 15-20 дана. Ако у том року пацијент не стигне на преглед, те претраге се понављају и све то много кошта. Зато је потребно да се читав систем здравства реорганизује. 

ЕВРОПСКИ СИРОМАСИ

ПО дубини касе наш здравствени систем није упоредив, практично, ни са једним у Европи. Поређења ради, Хрватска издваја 780 евра за здравство по становнику, Словенија 1.250, Немачка више од 3.500 евра… Уз то се у Србији 1,25 милиона становника воде као грађани без икаквих примања и за њих би здравствени допринос по најнижој основици (око 2.600 динара месечно) требало да се уплаћује из државног буџета. Већ годинама држава, међутим, за здравствено осигурање ових људи уплаћује свега око пет евра „по глави“. Поједине српске болнице подсећају на афричке.

Новости