Економија

Српској пољопривреди прети нестанак

Укидање царина на увоз намирница из земаља Европске уније следеће године, како сада ствари, неминовно

СЛЕДЕЋЕ године, Србија ће, ипак, по свему судећи, морати да укине царине на увоз хране из Европске уније. Министарство пољопривреде преговарало је са представницима из Брисела о евентуалном пролонгирању те мере за одређене производе, због последица које би она оставила на домаћу прехрамбену индустрију. До договора, засада, како тврде у овом министарству, није дошло.

Споразумом о стабилизацији и придруживању предвиђено је да Србија постепено смањује царине на увоз робе из ЕУ, као и да их, у јануару 2014. године, дефинитивно укине. Пошто српска пољопривреда још увек није спремна за страну конкуренцију и многи стручњаци су напомињали да ће то бити крај домаћем аграру, надлежни су пробали да убеде Европску комисију да се примена те мере пролонгира, макар за поједине производе.

– Засада нисмо успели да се договоримо са европским колегама – каже Данило Голубовић, државни секретар у Министарству пољопривреде. – Они не попуштају са својим ставом да се морају поштовати све одредбе Споразума, а ми не желимо да домаће пољопривреднике оставимо на цедилу. У преговорима смо дошли до две спорне тачке – а то су царине на увоз цигарета и шећера.

 

ФОНДОВИ “КРПЕ” РУПЕ ЕВЕНТУАЛНИ проблеми који би настали укидањем царина, према речима државног секретара у министарству пољопеивреде, компензовани су значајним средствима финансијских фондова ЕУ који ће у том моменту бити доступни. Голубовић је као пример навео да Хрватска треба да добије такозвани други стуб помоћи између 350 и 370, а може да рачуна и до 700 милиона евра, уколико буду оправдали захтеве које подносе.

 

Како Голубовић тврди, Министарство пољопривреде учинило је све што је било у њиховој моћи да убеди представнике Европске комисије да промене одлуку и сада, остаје, да сачекамо политичку одлука Брисела.

Повезани чланци

Државни секретар је подсетио да је прво Европа 2000. године дала могућности бесцаринског извоза нашим привредницима у земљама ЕУ и то је изузетно допринело развоју наше пољопривреде и уопште пољопривредно-прехрамбене индустрије.

– Имали смо приступ тржишту од преко пола милијарде становника, односно потенцијалних корисника – тврди Голубовић. – Са друге стране, неки производи, као што су шећер и беби биф, били су на квоти, чиме је Србија добила значајан девизни прилив, а индустрија шећера је остварила “изузетан бум” у свом развоју, и не само у квантитету, него и у квалитету.

 

Новости

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!