Социолог Јово Бакић не робује такозваној политичкој коректности. Бескомпромисни левичар подједнако је оштар и када пропитује председника Србије за диплому или лидера ЛДП-а за порекло имовине.
На ТВ Војводина, непосредно после априлских избора, изјављује да српски политичари “нису довољно психички стабилни”, што је неке навело на помисао да се коначно појавила особа која је спремна да узвикне: “Цар је го!” Зато га на почетку разговора питамо да ли је том приликом имао на уму, пре свих, председника Владе Србије Александра Вучића?
– Нисам га именовао, али сваком може бити неопходна помоћ стручног лица. У политици се никада не зна да ли неко глуми или је у стварној психичкој кризи. Вучић сваки дан, како каже песник Љубомир Симовић, глуми самог себе на свим могућим телевизијима. Очигледно да та свакодневна глума добром делу грађана још није досадила.
А када ће за Брисел и Вашингтон употребна вредност Вучића бити окончана?
– Онда када почне да производи нестабилност. Као Груевски у Македонији или Ђукановић у Црној Гори. Вучић и учи од Ђукановића. Мање-више имају исте саветнике, исте спин докторе, тако да је иста методологија владања. С једне стране, ослањање на велике силе, а с друге, на изузетно вешту демагогију и контролу средстава масовног општења. Са становишта великих сила, проблематично је када овакви политичари постану део проблема, а не део решења. У овом тренутку, Вучић се још третира као човек који је део решења.
Да ли сте изненађени резултатима парламентарних избора у Србији?
– Нисам. Очекивао сам да ће радикали добити више и, донекле, изненађење представља Покрет Саше Радуловића, који је ишао на исто бирачко тело као и ДС. Вучић се надао да ће и ДС и Доста је било остати ван парламента, али десило се то да су се четири листе сместиле на 22 одсто, што је заиста било мало вероватно. Проблем је што је Вучић правио политички инжињеринг да, ако је могуће, нико од тих листа и не уђе. То би за њега била сјајна позиција – имао би Шешеља у парламенту као јединог “опозиционара” и Западу би могао да каже: “Ево, ако нећете мене, мораћете да се суочите с овим.” Када се десило да су ушле све четири листе око цензуса, он се јако изнервирао и настао је општи хаос са пребројавањем гласова. То је било веома лоше за њега. Људима који одлучују у име великих сила послао је поруку да је нестабилан сарадник. Још док је био опозиционар, говорио сам да је талентован политичар, али највећи непријатељ самом себи. Због своје импулсивности, он се врло тешко контролише.
Својевремено сте имали и састанак с њим, на чији позив?
– На његов, ја га никада нисам звао. Имао је обичај да кад год нешто јавно кажем што је неутрално или чак и нешто похвално о радикалима, а тада је још био радикал, да назове и захвали се. Видели смо се након што сам коментарисао тврдњу тадашњег премијера Дачића да не познаје Мишу Банану. Тада сам у “Кажипрсту” рекао да ми изгледа да господин Дачић заобилази истину. Одмах после емисије Вучић ме је звао да се захвали и рекао да има нешто врло интересантно да ми покаже. Када је дошло до сусрета показао ми је фасциклу с фотографијама и транскриптима разговора Дачића и Мише Банане. Тада ми је и понудио да радим нешто корисно за државу.
Шта конкретно?
– Рекао је да “има пуно опција”. Вучић тако баци мамац, па који се сом упеца. Евидентно је да напредњаци имају потпун дефицит у људима. И ту фасциклу ми је показао само с једном идејом – да у јавним наступима обарам Дачићу рејтинг, док га он држи на узици. Ја сам о Дачићу говорио оно што мислим, али сада то ређе радим зато што сматрам да је од њега већа опасност Вучић.
Зна се ко зна о Савамали
Мислите ли да премијер заиста не зна ко стоји иза фантомског рушења Савамале?
– Извесно је да зна, ако није он сам. Очигледно је властима много важнији интерес шеика, арапског инвеститора Београда на води, него интерес сопствених грађана. Видећемо како ће све да се заврши, да ли ће бити “појео вук магарца” или ћемо сазнати ко је наредио рушење и ко су извршитељи.
Од тада је прошло неколико година, а Дачић је постао заменик премијера, шеф дипломатије…. шта то говори?
– Говори о олигархијском систему који је овде успостављен.
Другим речима, “врана врани очи не вади”?
– Да. У том смислу, ови садашњи се не разликују од својих претходника. Разликују се по ауторитарном вођи и по радикалској политици културе насиља, али у свему другом, систем је исти. На делу је олигархијски систем који је почео да се формира у време Милошевића, а размахао после 2000, када су онај први милион из 90-их обрнули неколико пута. Када је Вучић дошао, он је једног од њих, Мишковића, послао у затвор, а осталима поручио да сада знају кога морају да слушају. Другим речима, он није олигархе уклонио, него их је само дисциплиновао да раде у његовом интересу. У том смислу, уместо једне класичне, ми сада имамо ауторитарну олигархију, што је још рђавије.
Официрско дете
* Јово Бакић је доцент на београдском Филозофском факултету – ужа специјалност социологија политике. Отац Светислав, пуковник ЈНА, потиче из Црне Горе, док је мајка Милена, учитељица, из Поморавља. Рођен је 1970. у Београду, али је због очевог занимања одрастао и у Нишу, Призрену, Сарајеву, Подгорици.
* Накратко се окушао у политици, где је имао амбицију да ствара идеолошку матрицу у тек основаној Левици Србије Борка Стефановића. И пре него што је Левица неславно прошла на изборима, Бакић се повукао, признавши да је Борка преценио, а да је Левица “гомила рециклираних кадрова ДС”. И Саша Радуловић му је нудио сарадњу, али је за Бакића Покрет Доста је било без идеологије и сувише десно.
* Ожењен је Тамаром, професорком социологије.
Има ли подељена и дезоријентисана опозиција способност да смени такву власт?
– Морам да признам да сам негде навијао да сви остану испод цензуса јер мислим да не заслужују да се баве политиком. Најгоре је када имате лажну опозицију. Чедомир Јовановић! Каква је он опозиција? То је смејурија! Да ли су чланови опозиције истовремено и чланови олигархијског система? Јесу.
Када тако широко поставите, ко уопште заслужује да буде у парламенту?
– Зато и кажем, читав систем треба да се сруши, и то до темеља.
Како, ако не револуцијом, које се, како сте рекли, плашите?
– Ја је се плашим, али не значи да у томе не бих учествовао. Разуман човек се плаши последица, али некада мора да учествује у револуцијама. Проблем је што, чак и када су сазрели друштвени услови, револуција у Србији не може да успе, због тога што успешну револуцију не можете имати само у једној држави. Немачка и светски економски центри су Сиризи сломили кичму, Подемос је у некој врсти стагнације, а и немачки левичари су пред овом мигрантском кризом у дефанзиви. А без јаке левице у Немачкој и Француској не можете имати успешне левичарске покрете у другим европским земљама. Међутим, како се неправде у свету умножавају, тако ће и левица неминовно јачати.
Ј. Арсеновић – Вести
фото: М.Тодоровић
