Судбина евра зависи од прискакања у помоћ Кинеза, Руса и Бразилаца. Скептици се питају да ли је на реду “продаја Европе на делове Кини”
ПАРИЗ
ОД СТАЛНОГ ДОПИСНИКА
ДА није било договора на самиту, катастрофа не би задесила само Европу, већ цео свет. Овим драматичним речима обратио се француски председник Никола Саркози нацији, објашњавајући више од сата домете споразума за заустављање дужничке кризе. Из ове катастрофе Европу ће сада спасавати – Кина.
Никола Саркози је преузео на себе да обави потребне контакте са званичним Пекингом. Већ у четвртак је телефоном позвао кинеског председника Хуа Ђинтаа. Пекинг је поздравио мере донесене у Бриселу, подржао напоре Европе, спреман је да допринесе изласку из кризе, али се још није званично изјаснио о детаљима. Све ће се разрешити на самиту Г 20 у Кану, 3. и 4. новембра.
У Пекинг је у петак одмах на преговоре послат директор Европског финансијског стабилизационог фонда Клаус Реглинг. Он је, међутим, већ прецизирао да током његовог боравка неће бити постигнут никакав конкретан споразум.
Пекинг неће бити једини који ће спасавати Европу, али се очекује да пружи највећи допринос. За почетак, незванично се помиње од 50 до 100 милијарди евра, а касније од 200 до 250. Кинези, међутим, још размишљају да ли да директно убризгају новац у европски стабилизациони фонд – неку врсту рађајућег “Европског монетарног фонда – или у нови фонд који ће, ради сигурности, директно бити везан за ММФ.
Разлог за кинеску додатну опрезност налази се и у чињеници која незванично стиже из дипломатских кругова, а према којој је Пекинг, и поред првих јавних позитивних реакција, ипак изразио и дозу скептицизма, због тога што Европљани на самиту нису постигли споразум о суштинским институционалним реформама.
Пекинг је спреман да помогне, али под којим условима? Један у низу незванично помињаних захтева је да Светска трговинска организација Кини додели статус земље тржишне економије, што се многим европским лидерима не допада. Да би умирио јавност, Реглинг је већ послао поруку да кинеско учешће у фонду “не подразумева било какву политичку корист”.
Противници кинеског прискакања у помоћ, постављају питање шта ако се, на пример, Кинези, Руси или Бразилци повуку у последњи час? Значи ли то и крај евра?
Истиче се и питање моралне исправности узимања средстава од режима који се на Западу сматрају ауторитарним. Скрећу пажњу да Кина, која је ионако у страховитој економској експанзији, тек сада преузима све конце у своје руке. Највећи политички опоненти овог потеза, попут француске председничке кандидаткиње “зелених” Еве Жоли говоре, чак, о “продаји Европе на делове Кини”.
НАЈЈАЧИ НА СВЕТУ
Сматра се да Кина данас има између 3.200 и 3.500 милијарди долара девизних резерви, које су најјаче на свету. Чак и да одвоји 250 милијарди, то, практично не би ни осетила. Кина, иначе, већ држи деонице с више од 500 милијарди долара европског дуга. У њеном интересу је да ствари крену напред.
САРКОЗИ: ЕВРОПА БИЛА ПРЕД РАСПАДОМ
ОБРАЋАЈУЋИ се јавности, Никола Саркози је поручио да би, да није дошло до споразума, Грчка отишла у банкрот, а са њом у опасност дошла и заједничка монета.
– А да се распао евро, распала би се и цела Европа – признао је француски шеф државе.
То практично значи да је све зависило од једне одлуке, али и да, логичним следом, све и даље може да зависи од тога како ће се та одлука даље спроводити. Опозиција зато Саркозију замера да није рекао истину до краја, да криза још траје, односно да ће исти узроци проузроковати и даље исте ефекте.
Саркозијево обраћање пратило је чак 12 милиона забринутих Француза. Саркози је најавио и да ће се привредни раст с пројектованих 1,75 одсто у земљи за следећу годину спустити на 1 проценат, што значи да ће бити потребно да се пронађе још око 6 до 8 милијарди евра. Пред Французима су, дакле, нове мере штедње.
