Широм Велике Британије 21. јануар по први пут је прослављен као Дан Џорџа Орвела. Данас је згодан дан се спекулише – да 1950. године није преминуо од туберкулозе, о чему би данас писао и чиме би се бавио чувени књижевник?
У својим пророчанским књигама, међу којима се истичу „1984“ и „Животињска фарма“, Орвел је пружио поглед на свет који сада, пола века након његове смрти, свакодневно проживљавамо.
“У многим аспектима, Орвел је релевантнији него икада раније. Његове визионарске мисли сада имају гротескни наставак живота – Велики Брат је ТВ франшиза која од анонимуса прави звезде…”, пише британски “Гардијан”.
На питање да ли је Орвел био у праву, када је у питању његово виђење дистопијске будућности и наше садашњости чак 89 посто читалаца листа “Гардијан“ одговорило је потврдно.
Шта би, да је жив, данас Орвел мислио о 2013? Да ли би и како писао о нама, пита се колумниста листа Стјуарт Џефрис. Тешко је предвидети, али није тешко замислити да би уместо шпанског грађанског рата Орвел данас можда писао о Сирији, био опчињен Алепом и радио у кол-центру.
Џефрис даје и неколико занимљивих предвиђања везаних за Орвелове књижевне јунаке, па би примера ради Јулија, јунакиња романа “1984”, данас вероватно била уредница и одговорна за обајвљивање “Педесет нијанси”.
Пишчев биограф, писац и критичар Ди Џеј Тејлор сматра да је немогуће предвидети чиме би се Орвел данас бавио.
“Један од његових блиских пријатеља, писац Ентони Пауел, својевремно је написао да би се Орвелова полтика била блиска десници. Био би противник кампање за нуклеарно разоружавање, подржавао би рат око Фокландских острва…“, сматра Тејлор.
Он додаје да треба узети у обзир и то да је Пауел десничарски писац, али да је добро познавао Орвела те, упркос његовој политичкој оријентацији, изнета запажања могла би да буду тачна.
Адам Сток са Њукасл универзитета, који се на постдипломским студијама бавио Орвеловим делом, наводи да би се Орвел, опседнут селима, данас вероватно борио против великих пољопривредних компанија, генетски модификоване хране… Оно што представља проблем у бројним “шта би било кад би било“ теоријама, сматра Сток, јесте то што је Орвел за живота често мењао мишљења и то у потпуно супротном смеру.
Б92
