Европска комисија објавила је предлог за план акције за решавање кризе са мигрантима, заснован на идеји да све државе ЕУ треба да прихвате одређени број миграната и то према договореним квотама. Међутим, овај план не одобравају све чланице Уније.
Увођење начела квота тражи Италија уз подршку Француске и Немачке. Италија захтева трансфер од минимум 25.000 миграната.
Британија, Ирска и Данска имају законе који искључују могућност да им обавеза прихвата избеглица буде наметнута и имају такозвано право повлачења. Премијер Камерун већ је најавио да било какав прихват миграната за Лондон не долази у обзир, а поготову не на обавезујућој основи. Велика Британија предност даје борби против трговаца мигрантима у коју ће бити укључена њена ратна морнарица.Ж
Мигранти најјефтинији кад су мртви
Са истока Европе долазе такође гласови оштрог противљења предлогу о квотама. Мађарски премијер Орбан назвао је то прошлог петка “лудом идејом”. Предлогу Европске комисије противе се и Чешка и Словачка, а упућени сматрају да ће бити веома тешко убедити Пољску и Летонију да прихвате обавезно примање миграната према у Бриселу утврђеним квотама.
Отворене границе међу европским земљама још више компликују ствари. Нико не може да објасни како на пример приморати једног мигранта који је због квота доспео у Пољску, да затим не оде у Немачку, земљу која је прошле године прихватила трећину од 627.000 тражилаца азила у ЕУ.
Овај проблем наћи ће се ускоро у средишту расправе међу државама ЕУ заједно с питањем критеријума по којима ће се квоте одређивати. Како је јуче речено на конференцији за штампу ЕК у Бриселу, један о критеријума биће и стопа незапослености у земљама које прихватају мигранте. Уколико јединство по овим питањима не буде постигнуто међу државама ЕУ, Европска комисија могла би да буде приморана да се окрене привременим мерама намењеним хитним случајевима када дође до опасности од масовног утапања миграната.
Војна акција решење или проблем?
ЕУ се заложила за војну интервенцију у борби против трговаца мигрантима у расправи у Савету безбедности УН. Питер Сатерленд, специјални представник УН за миграције, рекао је да трећину миграната који прелазе Средоземље чине избеглице из Сирије, док хиљаде них потичу из Еритреје, Сомалије, Авганистана. Узроци покретања ових таласа миграната су пре свега ратови, затим економска и социјална неједнакост и беда и демографски раст. Кад је реч о ратовима и економској неједнакости, ту западне земље имају свој део одговорности, рекао је Сатерленд. Бар једна чланица НАТО-а интервенисала је у последњих 20 година у Сомалији, Сирији, Авганистану или Либији и сваки пут су те акције довеле до дестабилизације земаља.
Н. Јокић – Вести
