Нови Сад — Некадашњи депоненти и клијенти Развојне банке Војводине у стечају стрпљиво чекају у реду пред шалтерима да би добили новац.
За то време мали акционари обијају прагове: упркос чињеници да их закон штити, нико не жели да им помогне да остваре своја права, односно да од њих откупи акције у складу са законима који их штите, пише Дневник.
Они кажу да су спремни да, ако не могу то да остваре редовним путем, потраже заштиту на суду. Подаци о власништву РБВ-а у стечају говоре да је око десет одсто те Банке било у власништву малих акционара којих је више од 2.000.
Највише се уздају у Закон о преузимању имовине и обавеза одређених банака ради очувања стабилности финансијског система Републике Србије. Он је донет у октобру прошле године јер се показало да Закон о стечају и ликвидацији банака и друштва за осигурање има прилично мањкавости, посебно када је у питању била трансакција око преузимања Нове Агробанке од стране Поштанске штедионице.
Тачније, он није предвидео изричито право малих акционара на обештећење у случају преузимања банке. Онај донет у октобру је то детаљно регулисао. У члану осам изричито се наводи да акционари банака које учествују у преузимању, а на дан закључења уговора о тој трансакцији у року од 15 дана од обавештења о закључењу уговора о преузимању, имају право да од банке чији су акционари затраже да од њих откупи акције које поседују према вредности која је регулисна законом. Као једини додатни услов помиње се да то треба да затраже. Право се односи на све сем на државу Србију као акционара и друге акционаре који су ту у директном или индиректном њеном власништву.
Уговор о преузмању РБВ-а од стране Поштанске штедионице закључен је пре седам дана а с обзиром на то да поменути закон стриктно наводи рок од 15 дана, сувласници РБВ-а у стечају се плаше да неће остварити своје право.
“Банка преузималац, као и она која је преузета, обавезне су да од малих акционара откупе поменуте хартије од вредности. Оне су такође дужне да одмах по закључењу уговора о преузимању обавесте акционаре о томе и дају понуду за откуп акција”, каже један од малих акционара Драган Опанковић.
“Јасно је да је и РБВ у стечају и Поштанска штедионица одмах у понедељак требало да објаве понуду за нас. Покушали смо у понедељак да у главој згради РБВ-а предамо свој захтев с образложењем да је банка у стечају. Чуо сам да се један од малих акционара обраћао Поштанској штедионици, али да је у неформалном разговору с једним службеником добио одгвор да ћемо ми вероватно морати да се намиримо из стечајне масе.То је незванично.”
Акционари су прилично озлојеђени и ценама које ће остварити продајом акција када до тога дође: имали би право на највишу – то је обично берзанска – али ће,по свој прилици, морати да иду с оном која је обично најнеповољнија а то је књиговодствена. Чак и та вредност акција РБВ-а у последње три године знатно је опала. Још 2011. била је 4.902 динара па 2012. – 2.992, а сада је само 1154. Берзанска вредност обично је већа, али је због лоших пословних резултата пала испод поменуте.
Дневник