Ципрас се тренутно налази у веома тешкој ситуацији, сматра социолог Јово Бакић и оцењује да ће се умерено и радикално крило Сиризе ускоро разићи.
Иако је, у жучној расправи до раних јутарњих сати, грчки парламент усвојио предлог закона о хитним мерама за вођење преговора и закључивање споразума са Европским стабилизационим механизмом, а Еврогрупа одобрила почетак преговора о трећем пакету помоћи, стање у Грчкој се никако не може оценити као стабилно. Једно од питања је и будућност владајућег покрета Сиризе.
Због прихватања диктата еврозоне, грчки премијер Алексис Ципрас налази се у веома тешкој ситуацији, сматра социолог Јово Бакић. Јасно је да је Ципрас имао већинску подршку Сиризиних посланика у Парламенту, али је већина чланова Централног комитета Сиризе била против мера штедње. То је зато, каже Бакић, што покрет Сириза обухвата низ различитих група, умерених и радикалних и очигледно је да су они умеренији у већем броју ушли у скупштину.
„Изгледа да је потпуно различит однос снага у ЦК Сиризе и посланика Сиризе. Оно што сам имао прилике да читам говори да је од 200 чланова ЦК 109 гласало против Ципрасове одлуке. У том смислу, питање је како ће и бирачи Сиризе гледати на ово што се десило. У сваком случају, гласање у скупштини не осликава однос у самој коалицији Сиризе. Синдикати су против — чланови синдиката јавних служби ступили су у штрајк“, каже Бакић за Спутњик.
Управо то што се састоји од различитих умерених и радикалних група, разлог је због ког ће се Сириза готово сигурно поцепати, тврди Бакић и предвиђа да ће се радикално крило Сиризе одвојити и изабрати ново вођство док ће Ципрас остати лидер умеренијег крила. У радикално крило Сиризе спада, према Бакићу, и доскорашњи министар финансија Јанис Варуфакис, који је дао оставку, како Бакић каже, онда када је увидео да је Ципрас склон попуштању. Избори које је грчки министар унутрашњих послова Никос Вуцис најавио за септембар или октобар су врло могући, каже Бакић.
„Раније није реално да се распишу избори, али би могло да се деси да септембар или октобар буду месеци где ће се још једном проверити воља грађана. Ово су врло тешке ствари, ради се о неким односима који опредељују стратешки пут Грчке. Питање је да ли ће се остати у еврозони, јер радикално крило Сиризе сматра да остајање у еврозони није добро јер се останак у еврозони поклапа са уценама. Друга је ствар што ни иступањем из еврозоне не значи крај уценама“.
Деобе у Сиризи не иду у прилог ни сличним покретима у Европи, као што је шпански Подемос, оцењује Бакић.
„Подемос у Шпанији прати шта се збива и њима не иде у прилог то што је Сириза подељена. Не иде у прилог ни то што је она ’легла на руду‘ јер, на неки начин, све ово што се десило, тај непопустљиви став Немачке, осим пуког испољавања моћи, што је чини ми се код Шојблеа као личности евидентно, јесте порука свима који би следили пример Сиризе, да се на то неће благонаклоно гледати. Напротив, ако неко нешто покуша да уради, биће му сломљена кичма, као што је Сиризи и Грчкој“, закључује Бакић.
Колико је расправа о прихватању мера штедње поделила владајући покрет говори чињеница да су против усвајања овог закона били и бивши министар финансија Јанис Варуфакис, заменица министра финансија Нађа Валавани која је поднела оставку, као и први заменик министра здравља Димитрис Стратулис и први заменик министра одбране Костас Исихос.
Спутник
фото: AP Photo/ Petros Karadjias
