У јеку кримске кризе, Многи се питају шта би могли да буду следећи потези руског председника Владимира Путина. Аналитичар “Викистарта” и професор Марк Галеоти саставио је пет могућих Путинових корака

1. сценарио: 2015. година, Русија одговара на санкције офанзивном сајбер кампањом

ЕУ и САД одговарају на руске потезе против Украјине са строгим економским и политичким санкцијама. У нади да ће сузбити даље потезе Запада, Русија започиње низ сајбер напада, које често изводе волонтери или патриотски хакери. Напади су могући на економске и новинарске институције. Ово би изазвало финансијске губитке и ометање комуникације на Западу.

Русија је опрезна у томе да не преузме ништа што би могло бити интерпретирано као “војни напад” који би омогућио покретање члана 5 НАТО-а, о колективној обрани. Укратко, европска Агенција за сигурност интернета и информација, налази се у немогућности да се носи с количином напада, а САД не знају да ли да лансирају противнапад користећи америчко сајбер заповедништво, с обзиром на то да Русија негира улогу у нападима.

То омогућава победу Русије, док јачају ставове у Москви. Али та ситуација такође охрабрује И Запад да драматично побољша припреме за будућу одбрану и офанзиву у облику сајбер конфликта.

2. сценарио: 2016. година. Русија подржава пуч против Лукашенка у сусрет постизборној побуни у Белорусији

У новембру 2015. председник Александер Лукашенко побеђује на још једним намештеним изборима. Охрабрени успехом украјинских демонстраната у Кијеву, младе демократе окупирају Трг независности у Минску. Сигурносне снаге насилно покушавају да их утишају, али су безуспешни против “Антилукашенко” покрета, који на крају добије легитимност.

У жељи да не понови грешку коју је учинила с Јануковичем у Украјини, Русија се слаже с резултатима међународног надзора избора, односно да су они били намештени. Почетком 2016. Русија користи своју мрежу агената и војних саветника како би изманипулисала пуч, у сарадњи с војском Белорусије. Лукашенка потом хапсе, а руске снаге помажу у сузбијању снага лојалних Лукашенку и потом привремени председник преузима дужност.

Иако се слажу да су резултати избора превара, ЕУ и САД осуђују руску улогу, оптужујући Москву да се према Белорусији односи као према провинцији, а не сувереној нацији.

Кина је незадовољна, јер је протеклих година Лукашенко с њима сарађивао. Због тога је његов пад удар на њихове економске амбиције у Источној Европи. Русија се нада да нови вођа може реформисати економију тако да Белорусија постане Русији кориснији партнер, као и да може да умир улицу и буде лојалан намесник. Ове се наде показују као нереалистичне.

3. сценарио: Коришћење војних сарадника у Сомалији

Руски цивили отети су у Сомалији. Уместо да за њих плати откуп, Москва бира да пошаље војне сараднике из једне од својих нових приватних војних компанија како би лансирали мисију спасавања уз помоћ морнарице.

Циљ је четворострук:

1. Истицање способности руског ПМЦ-а (привате милитарy цомпаниес/приватних војних компанија) у глобалном тржишту плаћеника.

2. Одвраћање других од отимања Руса.

3. Представа за националисте код куће.

4. Подсећање на то да су Русија и Африка потенцијални савезници.

Руске тајне службе потом објаве да се камп отмичара налази у граду Кисмајо. Тим искусних агената лети у Судан, а потом руска морнарица учествује у анти-пиратској операцији у близини обале Сомалије. Тим се ноћу инфилтрира и нападне камп под изговором морнаричког бомбардовања с руског разарача. Жртве отмице су ослобођене, иако по цени многих живота других цивила. Док изражавају забринутост за колатералну штету, међународна заједница није дирнута, или је приватно срећна што су Руси предузели акцију којом ће одвратити отмице у будућности.

4. сценарио: 2018. слање трупа у источни Казахстан

Смрт казахстанског председничког ветерана Назарбајева 2018. и борбом за моћ која ће наступити у тој земљи, оставља политичку ситуацију те државе нерешеном. Кина има дугу традицију војног притиска на Казахстан. Док мотри претеће војне маневре, Казахстан оцењује да је Русија мања од два зла. Прећутно се сложи са руском окупацијом свог источног града Оскемена, под изговором да се тамо штити руска већина.

Стварни и неизречени циљ је сигнал Пекингу, да Русија гарантује сигурност Казахстана током овог несигурног периода. Међутим, Москва жарко жели да успостави војну стражу која се касније може проширити. Кина схвата знакове, али не може ништа да учини, САД су тихе, Киргистан, Таџикистан, Туркменистан и Узбекистан су нервозни, али такође тихи. Европа је ухваћена неспремна. Ништа се не ради по питању “упада”, јер Казахстан ту тему не излаже међународно, већ све покушава билатерално да договори с Русијом.

5 сценарио: Блокирање израде гасовода од Туркменистана до Азербајџана

До 2020, трансјадрански гасовод је довршен и природан гас може да се превози у Европу из Азербејџана. Супротно томе, гасовод који би требало да спроводи плин из Туркменистана и Казахстана у Кину, још није довршен. У потрази за алтернативама Туркменистан одлучи изградити транскаспијски гасовод до Азербајџана како би отворио руту до Еуропе.

Москва се жестоко опире транскаспијском гасоводу, јер представља ривал руском. Тврдећи да постоји ризик уништења околине и да тиме Туркменистан покушава да оформи границе на мору, Москва шаље своју каспијску флоту не би ли спречила бродове инжењера да постављају делове гасовода. Као резултат, осигуравајуће компаније и власници брода виде превише ризика у мисији постављања гасовода и опозивају бродове. Тиме је успешно заустављен цели пројект.

ЕУ и САД осуђују руске тактике, али нису у могућности директно да интервенишуи због логистике и удаљености. Док би Кина дугорочно имала користи од транскаспијског линка, то им није довољно важно да због тога уђу у сукоб с Русијом. Осим тога, Пекинг овај руски потез може користити као преседан, за своје властите унилатералне акције у јужном кинеском мору.

дневник.хр, Вести