Шта чека српског сељака у ЕУ (1): Удруживање или пропаст

Ако Србија добро припреми своју пољопривреду за улазак у Европску унију онда би она могла од тога да има велике користи. Ако се, међутим, не припремите како треба, то би за вас могла да буде чиста пропаст: може да вам се догоди да изгубите земљу, јер сте је продали за будзашто, а да ваши сељаци постану надничари код страних или тајкунских пољопривредних гиганата.

Ово нису речи неког противника Европске уније, већ одговор на питање шта чека малог сељака у ЕУ који смо добили од једног британског агроинжењера који је желео да остане неименован тим пре што је његова фирма, која узима у најам земљиште да би гајила житарице, имала лоша искуства у Србији због, како каже, нерешених власничких односа и непоуздане државне администрације.

Стоп за каце и канте

Шта значи ово упозорење? Србија неће моћи да избегне испуњавање критеријума који важе за пољопривреднике у ЕУ. Слике на пример забрађених сељанки које на пијаци продају сир из каце или из пластичних и металних канти – постаће заувек прошлост.
Биће обавезна продаја у прописаним фрижидерима. Да би купили те фрижидере, сељаци ће морати да се удруже или да продају своје производе директним откупљивачима који ће имати финансијских могућности да транспортују и продају сир у прописаним фитосанитарним условима. Многи неће издржати конкуренцију и мораће да виде од чега ће да преживе.

Други наш саговорник, Чеслав Адам Сиекиерски, европски посланик и потпредседник комисије за пољопривреду у Европском парламенту каже да ће припреме за улазак у ЕУ довести до великих промена. Те промене међутим не морају да буду лоше за мале сељаке који по дефиницији ЕУ имају испод два хектара земљишта.

– Ако се као горња граница означи површина од два хектара онда ова група газдинстава чини половину укупног броја пољопривредних газдинстава у ЕУ. Ако се као горња граница означи пет хектара, онда мала газдинства испод те границе чине две трећине од укупног броја у Унији – каже Сиекиерски.

Спас у задругама
“Пре уласка у ЕУ ми Пољаци плашили смо се прилива страних пољопривредних производа, плашили смо се конкуренције али наши су се страхови испоставили неоправданим. Десило се супротно, ми смо модернизовали пољопривреду и после уласка у ЕУ и у заједничко тржиште, наш је извоз значајно повећан, од увозника постали смо извозници пољопривредних производа”, додаје Сиекиерски, један од кључних пољопривредних стручњака који је учествовао у припремама за улазак Пољске у ЕУ.

Он наглашава да поред фитосанитарних услова, треба организовати и масовнију производњу.
– Мала газдинства треба да се организују у кооперативе и у производне групе како би могли заједнички да складиште своје производе и да их заједнички испоручују на тржиште, како би могли заједнички да организују тржишну промоцију и дакле да тргују на начин на који то раде крупни произвођачи – каже Сиекиерски.

Он међутим упозорава да пољопривредници треба сами да се организују и удружују.
– То не може уместо сељака да учини држава или неко други са стране. Постоје субвенције и фондови које је ЕУ наменила произвођачким групама у области пољопривреде као и за инвестиције – каже наш саговорник.

Сиекиерски оцењује да би у Србији могло да буде као у Пољској: када се пољопривредници увере да су све јачи на тржишту они настављају да се организују.
– Малопродаји и великим трговачким ланцима више одговара да откупљују од великих произвођача него од малих. Самостални мали пољопривредници нису у могућности систематски и редовно да их снабдевају и зато су они окренути великим производним групама – упозорава он.

Све мање сељака

– Од када је Пољска ушла у Европску унију број сељака смањио се за петину. Раније, пре пријема, око 60 одсто становништва живело је у сеоском подручју, а сада је тај број смањен на 52 процента. Највећи део оних који живе у сеоском подручју раде у градовима и живе на селу због бољег квалитета живота, како би избегли градско загађење, буку, итд – каже Сиекиерски.

Сутра – Шта чека српског сељака у ЕУ (2): Програмирано уништавање малих газдинстава

Вести