Шта чека српског сељака у ЕУ (2): Плански нестанак малих газдинстава

И поред најављених промена уведених у пољопривредну политику ЕУ, суштина остаје иста: предност се даје крупној пољопривредно-прехрамбеној индустрији која је у протеклих неколико деценија загадила земљиште и уништила на стотине хиљада ситних, поливалентних газдинстава. И даље у суштини важи правило “што је већа површина земљишта чији сте власник, веће су и европске субвенције које добијате”, па је тако на пример британски принц Чарлс и даље један од најбогатијих сељака у ЕУ.

Измене у пољопривредној политици ЕУ договорене крајем прошле године подразумевају повећање субвенција за очување човекове околине као и субвенција намењених малим сељацима који су како-тако успели да опстану. То повећање субвенција међутим није довољно да би гарантовало њихов економски опстанак. Пре би се рекло да најављује њихову пропаст.

То потврђује и оштар говор Жозеа Бовеа, француског посланика у групи Зелених у Европском парламенту током посланичке дебате крајем прошле године.

– Нема прописаних ограничења за субвенције и то је неподношљиво. Велики произвођачи житарица наставиће да добијају стотине хиљада евра сваке године док ће остали сектори, као сточарство у планинским областима, добити само мрвице. То је неморално! – рекао је Бове оптуживши европску пољопровредну политику да у име “слободне конкуренције” подстиче пустошење забачених руралних области и обарање цене рада у великим пољопривредној индустрији због преласка јефтине радне снаге са истока на запад ЕУ. – Себичност држава и интереси лобија стављени су изнад општег интереса, а општи интерес је успостављање прехрамбеног суверенитета у Европи. Опет ће цену платити мали сељаци, породична газдинства, потрошачи и човекова околина.

Чеслав Адам Сиекиерски, пољски посланик у Европском парламенту и потпредседник одбора за пољопривреду у ЕП, такође оцењује у свом извештају о “Будућности малих газдинстава” да ове промене у пољопривредној политици ЕУ нису довољне и упозорава да нестанак тзв. малог сељака значи и нестанак читаве једне културе живљења.

Сиекиерски у свом извештају каже да власници малих газдинстава имају четири могућности. Прва је да куповином прошире своје газдинство, а друга да поред пољопривредне активности нађу још неку професионалну активност која би им увећала приход и тако “једном ногом на земљи” омогућила опстанак. Трећа могућност је да мали сељак прогласи банкрот, прода земљу “већим” од себе и оде у пензију или нађе друго занимање. четврта могућност: мали сељак остаје на земљи коју је наследио и живи како мора.

Шест милиона полусељака

У извештају “Будућност малих сељака” европски посланик Чеслав Сиекиерски наводи да у Европској унији још увек постоји 5,8 газдинстава чији власници су полусељаци – они који живе и од пољопривреде и од још неког непољопривредног занимања.

Сиекиерски у свом извештају каже да проблем опстанка малих сељака не може да се реши само променама у пољопривредној политици ЕУ и систему субвенционисања који се и даље базира пре свега на величини газдинства. Он позива да се у финансирање инфраструктуре у забаченим сеоским подручјима укључи и Европски социјални фонд основан како би ублажио муке најсиромашнијих грађана ЕУ. Школе, стручна обука, путеви – у том би случају могли да се финансирају из Европског социјалног фонда и из буџета локалних власти. Сиекиерски наглашава да се тиме нимало не би угрозило начело “слободне конкуренције” у пољопривреди. У овом тренутку међутим, када је будућност ЕУ још чврсто везана за правила неолибералне економије по којој се тржиште само организује и то искључиво у интересу крупне индустрије, идеје Сиекиерског делују скоро као утопија.

Сутра – Шта чека српског сељака у ЕУ (3): Земљу не треба продавати

Вести