Шта да се ради ако наступи Трећи светски рат?

Како човек да не подлегне паници и да престане да размишља о могућности избијања Трећег светског рата у ексклузивном интервјуу за „Глас Русије“ говорио је доктор психолошких наука, професор Московског државног универзитета „М.Ломоносов“, психолог Тахир Базаров.

Како да човек не подлегне масовној хистерији и зашто су ови догађаји почели да се дешавају уочи стогодишњице Првог светског рата?

Сто година након почетка Првог светског рата све јачи постаје предосећај опасности од надолазећег Трећег светског рата. Пре сто година се човечанство (пре свега европска цивилизација) први пут срело с феноменом „светски рат“. Шта то значи? Пре свега корениту промену читавог начина живота милиона људи. Иако за становнике Европе време пре рата није било посебно срећно или безбрижно, било је то време нада и очекивања предвидиве будућности. И одједном, милиони људских жртава, кардинална промена уређења света. А што је главно – немогућност да се утиче на оно што се дешава. Индивидуалне жеље и сопствено мишљење су постали ништавни пред лицем групне националне идеје.

Затим је наступио Други светски рат који је у још већој мери обезвредио људски живот. Управо овај рат је показао колико лако може бити насиље једног човека над другим, колико је тешко супротставити се овом насиљу. То је прва ствар због које се људи боје. У њима се сачувало историјско сећање на претходне ратове. У основи страха је пре свега бојазан за сопствени живот и судбину својих ближњих. Али осим тога, постоји и бојазан да ће човек постати суров како би се супротставио суровости. Што се тиче начина за избегавање масовне хистерије има их укупно два. Као прво, то је оријентација на рационално схватање ситуације. А друго је активност у ономе што од нас зависи.

С тачке гледишта првог потпуно је очигледно да не може наступити никакав Трећи светски рат. Сваки глобални војни сукоб данас би представљао катастрофу за цео свет. То је рат у којем неће бити победника и побеђених. Може ли се замислити да ће се неко одважити на такво безумље? С тачке гледишта другог, у условима јачања напетости треба осигурати себе и своје ближње максимално безбедним условима за живот.

Како, по Вашем мишљењу, треба да се понаша човек који је забринут за своју будућност и за будућност својих ближњих? Да ли треба да се припрема за евентуални војни сукоб или треба да обацује мисли о могућности рата и да настави да живи као обично?

Човек, пре свега, треба да се понаша трезвено и пажљиво. Сва његова припрема за могуће ексцесе састоји се у осигурању безбедног места за живот и стварању околине која погодује раду. Ако неко на вас испаљује ракете и мине треба да имате склониште које ће вас заштити. Ако постоји могућност да напустите то место, треба то да учините. У зону безбедности спадају и суседи с којима треба успоставити добру комуникацију и добре односе који претпостављају поверење и међусобну помоћ.

Кад медији свакодневно приказују на десетине прилога с места борбених дејстава у Украјини и на граници Израела и Палестине, шта можемо да учинимо како бисмо се ослободили тескобног осећаја опасности која надолази?

Најбоље је свести на минимум трауматичан карактер утицаја медија, посвећивати им мање времена, гледати емисије на позитивне теме. Човек треба да престане да буде пасивни пријемник свега онога што нуде средства за масовно информисање. Чак и мања, и не претерано дубока, али сопствена анализа онога што прочитамо или што видимо на ТВ може имати позитиван ефекат. Неким људима помажу посао или хоби којим могу да се баве изузетно предано. Осим тога, увек постоји апсолутно гарантовани рецепт за излазак из стања обармлости – то је помоћ онима којима је потребна.

Аљона Ракитина, Глас Русије