„Пара имамо“, понавља често премијер Александар Вучић, па и када говори о нечему што није повезано са финансијама државе. Прилепак његовим папагајисањима је и остварени „суфицит“, који је у Србији, како тврди, већи него што је код неких водећих земаља Европске Уније. У његовим серијским говорима премијер често понавља две њему вероватно омиљене речи: „мржња“ и „педеру“. Заборавимо да, по Вучићевој процени, сви који критикују и укажу на нешто на шта треба указати зарад бољег сутра грађана Србије, говоре то само из разлога што „мрзе Вучића“. Непотребно је данас и питати се да ли је човек који је испред ТВ камере викнуо „Вучићу педеру“, рекао то мислећи на сексуалну оријентацију, или је његов узвик „Педеру“ имао основ у изреци „баш си педер“, која се у народу упућује особи која није урадила нешто што је требало да уради, или то ради лоше, некоректно и непоштено.
Оставимо Вучићеву мржњу и педере у њиховој изолацији, јер је за све грађане важније да размисле о вредностима Србије и њеној препуној државној каси. Па ако је то тачно, а нетачно је да Србија има стотине хиљада сиромашних грађана Србије, шта је то онда у матици осиромашено?
Слушајући посланике СНС у Скупштини Србије намеће се закључак да је осиромашио, и све више ће да сиромаши, српски језик. На питања опозиције зашто напредњаци за пет година, колико су на власти, нису урадили много од онога што су обећали да ће урадити чим дођу на власт, никад нема одговора. Уместо тога понављају говоре (њих председавајући не опомиње и не прекида) о томе да су за све криви они који су у Србији владали пре њих. Пре шест, осам, десет или више година… а да Србија данас има такав напредак и толики суфицит само захваљујући поштовању које премијер Вучић ужива код његових пријатеља широм света…
Истог дана сам гледао снимак преноса из Скупштине Србије и вести о томе како „држава“ Косово, од државе Србије почиње, такође уз сагласност пријатеља Вучића и Србије, да отима Србима и Србији оно што је вредно. На Косову и Метохији су почели са припремом „законског“ отимања Трепче, која по њима припада само Косову.
Али не отимају нам само на Косову. Отимају, што боли још више, и у Србији. О тој срамоти нисам ни реч чуо на Телевизији Пинк, или прочитао у дневним новинама, већ у тексту младог господина Милана Ружића (на порталу Корена пренет цео текст: хттп://www.корени.рс/путуј-свети-саво/ ) где између осталог пише:
”Из Новог Пазара је, Србијо, истеран Свети Сава. Истеран је једногласно! Протеран је због седам милиона евра! Дакле, због стране валуте и због странца. Најурен је из свог града, а чим су то сви дозволили без иједне речи, онда слободно могу рећи да је протеран и из целе земље. Школа у Новом Пазару која је носила име „Свети Сава“ као што школи једино и доликује, сада је добила име „Халиф Бин Зајед ел Нехјан“!
Да ли због неразумевања и незнања српског језика, или што су посланици у Скупштини Србије огуглали на свакаква понижавања нашег народа, о овоме се ћути. Хоћемо ли, и када ћемо, да чујемо директан захтев опозиције да се преиспита одакле, на који начин и од којих пријатеља (и чијих пријатеља?) долазе ”инвестиције” и ”дарови” Србији. Најважније је да Србија коначно зна више од скоро свакодневног, у 24 сата више пута репризираног на ТВ Пинку шта им каже Вучић, као и за сва објашњења и тврдње да је то тако што је ”народ то бирао”. А народ није изабрао ни десети део тога што Вућић задњих година говори и ради. Гласачи су изабрали оно што је он говорио и обећавао им да ће да уради, ако гласају за СНС и њега! Сви грађани треба, и морају, да сазнају шта је Србија (читај Вучић) дала и од чега је све одустала за последњих пет година. Важно је због њихове деце (јер Вучић ”због њихове, не његове деце, ради 18 сати дневно”) да знају шта је све обећано и дато и шта све још треба да се да онима који нас тако великодушно ”инвестирају и дарују”…
Егзистенцијално питање Србије је да ли ће и Вучић и посланици Скупштине Србије да испуне оно што је од њих у предизборним кампањама обећано грађанима Србије и за шта су после избора положили заклетву држави. Или ће се испоштовати само оно шта је обећано некоме у неком разговору, о чему јавност Србије није знала и не зна ништа, јер поштен човек ”не говори о обећањима и разговорима које је имао са неким у четири око”, како рече Вучић Александар?!
Никола Јанић, ВасељенскаТВ
