Шта је Хитлер говорио о Србима: “Немачка мора сузбијати планове о Великој Србији. Прихватљивија (је) чак (и) становита комунистичка опасност…”

Године 1996. је представљен као последњи живи саговорник Адолфа Хитлера. На конференцији одржаној у Немачкој деведесетпетогодишњег Предрага Милојевића питали су о првом утиску. “Хитлер је био љубазан и оставио је на мене пријатан утисак.” Публика се зачудила па разљутила, а старац је појаснио: “Господо, питали сте ме за први утисак, а ја сам интервју са вођом мале и потцењене странке завршио упозорењем да је реч о човеку опасних намера. Шест година касније најурен сам из Немачке под претњом смрти.” Окупљени су запљескали.

Шездесет година раније Милојевић је у „Политици“ написао: “Ханибал је прешао Алпе и дошао пред врата Рима, иако није имао појма о географији. Хитлер је стварао најбурнији политички покрет у Немачкој, иако још није начисто ни с појмовима из политичког буквара. У томе је ваљда моћ ирационалног у стремљењу људском. Али, да је створен за вођу, види се и по томе што наговара студенте да се уче политици читајући звезде. Читајући своје табаке и књиге у библиотекама, они би могли да извуку поуке сасвим незгодне по националистички покрет.”

Хитлер је током рата тврдио да су га Срби “два пута ујели за срце” – Сарајевским атентатом 1914. и превратом због приступања Тројном пакту 1941. године. Рекао је и:

“Ми никад не смемо дозволити да на Балкану један народ постане сувише моћан, народ који има осећај политичке мисије и историјске улоге. Управо Срби су тај народ. Они су доказали да имају велику државотворну снагу, а и велике, амбициозне циљеве који чак иду до Егејског мора”;

“Срби су народ који је одређен да има државу и који је као народ одржан. Њихова идеологија је великосрпска. У њима постоји безобзирна отпорна снага. Због тога ће они увек заступати великосрпску идеју. Оно што долази из Београда значи опасност”; “Немачка мора до краја сузбијати све планове о Великој Србији. Не сме се створити српска војска. Прихватљивија (је) чак (и) становита комунистичка опасност.”

***

Из фељтона Чедомира Антића “Глобална историја Србије”. Овај наставак је објављен у актуелном летњем двоброју Недељника (уз који се на поклон добија књига о Добрици Ћосићу). Наредни број Недељника излази у четвртак 5. августа уз поклон књигу о Зорану Ђинђићу

недељник.рс