Контроверзама о овој теми нема краја. – Док једни тврде да је реч о стандарду који је део Хасапа и гарантује безбедност хране, други кажу да је реч о пропису који не обавезује произвођаче ГМО хране да је декларишу као производ генетски модификованих организама
Шта је то Кодекс алиментаријус? Знање потрошача о њему углавном се завршава на мејловима који круже месецима и на коментарима на интернет форумима и друштвеним мрежама. А контроверзама о овој теми нема краја. Тако док једни истичу да је реч о гаранцији безбедности хране, други тврде да Кодекс алиментаријус заправо на мала врата уводи генетски модификовану храну (ГМО) и да је разлог за забринутост, јер не обавезује произвођаче ГМО хране да је декларишу као производ генетски модификованих организама.
Шта је истина? Тема и даље изазива велико интересовање, а ако оставимо по страни приче о глобалној завери, најновији повод за зазирање потрошача од овог кодекса је то што се на нашем тржишту појавио јогурт на чијем је паковању произвођач написао да има Кодекс алиментаријус. О чему је заправо реч? Да ли потрошачи имају разлога за забринутост када то прочитају на паковању неког прехрамбеног производа или немају?
Истина је, заправо, да је веома мало правих саговорника на ову тему. Они који су највећи противници Кодекса алиментаријуса и покрећу разноразне иницијативе на интернету, званично за медије углавном не желе да говоре, док је права адреса у ствари институција задужена за контролу безбедности хране на нашем тржишту – Министарство пољопривреде, односно његове инспекције које контролишу намирнице које купујемо.
Министарство пољопривреде: нема разлога за забринутост
У овом министарству, уз ограду да је реч о веома опширној теми да би могла да буде објашњена у једном новинарском тексту, објаснили су шта је, у ствари Кодекс алиментаријус.
– Организација за храну и пољопривреду (FAO) на једанаестом заседању Конференције одржаном 1961. године и Светска здравствена организација (WHO) на шеснаестој скупштини одржаној 1963. године, донеле су Резолуцију да се оснује Комисија за Кодекс алиментаријус (CAC). Та комисија је одговорна за подношење предлога и консултација са генералним директорима FAO и WHO о свим питањима увези са применом заједничког програма FAO/WHO везане за стандарде хране – кажу у министарству и додају да је сврха тих стандарда, по Кодексу алиментаријусу следећа:
– Заштита здравља потрошача и обезбеђење фер поступка у трговини храном
– Унапређење координације рада на стандардима у вези са храном коју спроводе међународне владине и невладине организације
– Одређивање приоритета, иницирање и усмеравање припрема нацрта стандарда уз помоћ одговарајућих организација
– Финализација стандарда који су горе наведени и, после њиховог прихватања од влада, објављивање тих стандарда у Кодексу алиментаријусу у виду регионалних и светских стандарда заједно са међународним стандардима који су завршила друга тела, кад је то могуће
– Допуна објављених стандарда после извршеног одговарајућег прегледа уз уважавање одређеног развоја
Није важећи правни акт Републике Србије
Даље, у министарству кажу и то да данас чланство у овој комисији обухвата 175 земаља које представљају близу 98 одсто светске популације.
– Многе земље чланице имају националне комисије за кодекс за координирање активности на националном нивоу. Усаглашавање стандарда који се односе на храну генерално се сматра предусловом за заштиту здравља потрошача, а то олакшава и међународну трговину. Кодекс алиментаријус није важећи правни акт Републике Србије – рекли су.
Сходно томе што су навели у одговорима на питања „Потрошача”, у Управи за ветерину Министарства пољопривреде истичу и да су стандарди безбедности хране који су наведени у Кодексу алиментаријусу постали принципи безбедности хране на којима је заснован Хасап систем.
– А како је примена Хасапа у складу са Законом о безбедности хране обавезна код свих оних који послују са храном, ми поручујемо потрошачима да немају разлога да буду забринути на било који начин када прочитају да неки производ има Кодекс алиментаријус – тврде у Управи за ветерину.
Зелени: кодекс не обавезује произвођаче да декларишу ГМО
Зелени Србије такође имају савете за потрошаче, односно одговор на питање – шта купцима говори то што неки произвођач примењује овај кодекс и има ли разлога за забринутост.
– Потрошачи којима трговци и произвођачи кажу да примењују Кодекс алиментаријус треба да знају да то не значи да биљке и животиње нису живи ГМО организми и да храна није ГМО производ. Кодекс алиментаријус је једна велика збирка прописа о трговини, односно о безбедности трговине пољопривредним производа и храном. У њој се налази преко хиљаду прописа. Учесници у светској трговини пољопривредним производима и храном треба да поштују те прописе, јер се тиме олакшава светска трговина. Тиме се гарантује елементарна обавештеност потрошача о земљи порекла, саставу, квалитету и обавези декларисања претходних података – наводи Иван Карић, народни посланик Зелених Србије, додајући да то не искључује улогу националног законодавства, институција за контролу квалитета и улогу националног удружења за заштиту потрошача.
У Зеленима објашњавају и где је тачно веза између Кодекса алиментаријуса и ГМО.
– Кодекс алиментаријус не обавезује произвођаче ГМО хране да је декларишу као производ генетски модификованих организама, као и да обележе да су животиње и биљке којима се тргује ГМО. Према томе, једино држава може и мора својим националним законодавством, што се Зелених Србије тиче, да забрани промет живих ГМО организама и хране ГМО порекла – наводе.
Јогурт са Кодексом алиментаријусом
Велику забуну међу купце унело је недавно и то што се на тржишту појавио јогурт „браво” „Млекаре Лозница” који се прави за трговине „Аман”, а на чијем паковању пише да има Кодекс алиментаријус, како је то редакцији „Потрошача” јавила читатељка и питала зашто је то наведено.
– Не можемо знати шта је „Млекара Лозница” желела да истакне на тај начин, али знамо да на многим Хасап сертификатима, које издају овлашћене сертификационе куће након имплементације и ревизије Хасап система, носе и ознаку Кодекс алиментаријус. Вероватно су запослени из „Млекаре Лозница” само пренели графички лого који се налази на њиховом сертификату – наводе у Управи за ветерину.
Редакција „Потрошача” контактирала је и са представницима „Млекаре Лозница”. Питали смо о чему је реч и зашто је то наведено на паковању јогурта. Градимир Кнежевић, технолог у овој млекари,каже да је Кодекс алиментаријус један од докумената које примењују у производњи.
– У производњи примењујемо мноштво прописа, какви су закон о раду, разни правилници о процени ризика, Хасап, па и Кодекс алиментаријус. Наш правилник је усклађен са европским стандардима и ту нема ништа лоше. Тако је и наш Хасап стандард, као и сваки други, усклађен са Кодексом алиментаријусом – каже Кнежевић и тврди да потрошачи немају разлога за бојазан.
– И нама су се јављали поједини купци и питали да ли то значи да наш јогурт садржи ГМО. То није тачно – рекао је он.
