Економски гледано, евро-криза још није савладана, са хуманитарне стране, европске владе су преплављене захтевима за достојан третман избеглица, а политичке групе противника ЕУ из дана у дан су све бројније.

Угледни колумниста Роџер Коен у свом коментару у америчком листу “Њујорк тајмс” почетком августа писао је о “Европи без идеја” и објашњавао европску кризу:

– Европа је заробљена између оних који желе да уђу, оних који желе да изађу и оних, који једноставно желе да је униште. Ови долазећи су очајни, они који одлазе су бесни, а они који желе да је униште – спаљују заставе. То троструко оптерећење – први пут у историји – чини 28 чланица ЕУ још рањивијим и крхкијим…”

Немачки дневник “Билд” се придружио анализи најургентнијих проблема Европе, као што је њена неспособност да заједничким снагама реши проблем са избеглицама. Чланице ЕУ пребацују једне на друге одговорност за избеглице и расправљају око тога колико која треба да их преузме. Притом је тај број у интернационалним размерама незнатан.

– После надвлачења и притиска Италије, европски лидери су се договорили да поделе терет од 40.000 избеглица – што је прилично бедна цифра, оцењује Коен у својој колумни. “У Јордану, Турској и Либану има више од 3,5 милиона избеглица – земљама које су далеко сиромашније него европске нације”.

У општој дебати су поједине државе међусобно заратиле, на пример, када је хиљаде очајних избеглица покушало да из Француске доспе до Велике Британије кроз Евротунел, што је распирило старе напетости између Француске и Британије.

Зашто се споро налази заједничко и хумано решење? За то постоји више разлога, објашњава “Билд”, а један је што судство и унутрашња политика нису у надлежности ЕУ, а национални интереси су ту нарочито испољени.

Избеглице коштају

Висока незапосленост и слаб привредни раст нарочито у јужној Европи представљају баласт за Унију, а многи сматрају да избеглице још додатно угрожавају европски животни стандард. По Коену, то никако не сме да буде разлог да се затворе врата Европе. “Број миграната, чак и ако је огроман, може да прихвати једно друштво од преко 500 милиона Европљана”.
Савезни уред за миграцију и избеглице из Нирнберга рачуна са тим да ће до краја године у Немачкој бити поднето 450.000 захтева за азил, што је дупло више него лане и чак осам пута више него 2010. године.

Паралелно с тим, у Немачкој се пробудила већ заборављена ксенофобија (мржња према странцима), а број напада са непријатељским мотивима је за првих шест месеци износио 202 , колико их је било у целој протеклој години.

Меркелова без визија

Десничарска УКИП је са 24 седишта постала најјача британска партија у Европском парламенту, а 2017. године ће се на референдуму одлучивати о даљем останку у ЕУ. Колумниста Коен се пита какву улогу има Велика Британија у Европи коју води Немачка и која је подељена на унутрашњу еврозону, у којој се доносе одлуке, и спољашњу, која не дели заједничку валуту.
“Ангела Меркел није добра у томе да покаже визије. А Европи су више него потребне њене визионарске и храбре поруке”.

Б. Божин – Вести

Илустрација: Душан Петричић, Политика