Посета Менга Ђиенџуа Србији има више аспеката, од економског, безбедносног, преко политичког, пише Спутњик.
У тексту Николе Јоксимовића наводи се да је кинеска политика “дубоко море“, као и да сваки потез кинеске дипломатије има пет или шест значења која се међусобно преплићу, а неки пут чак и потиру, те да се не могу тумачити из једног контекста.
“Када чује да у посету Србији из Кине долази секретар Централне комисије за политичка и правна питања, неупуц́ени посматрач може да стекне утисак да се ради о бирократи, не много важном у кинеској политичкој и партијској хијерархији. Међутим, Менг Ђиенџу припада најужем кинеском руководству и у његовим рукама се налази механизам за координацију свих кинеских безбедносних служби. Са друге стране, Менг припада најужем кругу сарадника кинеског председника Си Ђинпинга”, нводи се.
Централна комисија за политичке и правне послове, којом председава Менг Ђиенџу, једно је од бројних тела Политбироа, највишег органа кинеске комунистичке партије, која се баве текуц́им пословима партије, објашњава Драгана Митровиц́, професорка на београдском Факултету политичких наука и директорка Института за азијске студије.
„У том смислу је Менг и шеф свих безбедносних служби. Сва министарства, сва надлежна тела која се баве безбедношц́у, од наоружане народне милиције, полиције, војске и тако даље, морају да поступају по партијским одлукама, закључцима конгреса и другим обавезујуц́им одлукама и по закону земље. Комисија на чијем је челу проверава је ли то случај“.
Менгова посета Србији учињена је, каже Митровиц́ева, из више разлога. Један од њих јесте одржавање високог нивоа политичких односа, с обзиром да је Кини овај регион изузетно важан за реализацију више важних пројеката, пре свега у саобрац́ајној инфраструктури.
У ширем контексту, додаје се, Менгова посета може бити порука да Кина тражи место у спољнополитичком амбијенту Европе, а професор на Факултету за пословну политику и право Универзитета Унион Горан Матић каже да ће “Менгова посета Србији остати загонетка”.
Спутник
