Тексас данас није само баштина, благо речено, оних који недовољно воле „црног“ председника САД и конзервативно расположене републиканце WASP, него и држава два језика у којој је упоредо са енглеским и шпански званични државни језик
Тексас је једина држава Америке која има право да подиже своју тексашку заставу на исти ниво са државном
У самом Тексасу од 1984. постоји такозвана Тексашка лака пешадија. У новембру 1944. основана је и Тексашка уставна милиција. Укупан број тих паравојних формација, према разним проценама, сада износи од 150 до 250 хиљада бораца
„Држава усамљене звезде“ веома је богата нафтом и у САД је не само друга по територији, него и по броју становништва (више од 23 милиона људи) и по економском благостању (током 2010-их отворено је више од 40% нових радних места од укупног броја места која су се у то време појавила у Америци)
У писаној молби о изласку из састава САД се наводи: „Узимајући у обзир да држава Тексас има избалансиран буџет и да је на 15-ом месту међу највећима економијама света, њен излазак из састава савезних држава практично може да се реализује“
ОВИХ дана гувернер Тексаса, Грег Ебот, потписао је наредбу о формирању складишта злата и сребра на својој територији, у које власти намеравају да сместе залихе драгоцених метала у износу од 2 милијарде долара, а које се сада налазе у просторијама Система федералних резерви САД.
Тексас је увек био и остао посебан по томе, како новинари подсећају, што у њему никада није умирала идеја о изласку из састава Сједињених Држава.
По њиховом мишљењу, гувернер Тексаса „одлучио је да постигне већу финансијску самосталност и сигурност“. У складу са америчким законодавством, злато може да се складишти најдаље 150 миља од Федералне резервне банке, а растојање до Тексаса премашује ту цифру више него десет пута.
У сваком случају, одлука тексашког гувернера представља преседан.
Одмах поселе поновног избора Барака Обаме, немачки лист Die Welt указао је да су у свакој од педесет америчких држава формиране групе грађана које траже излазак своје државе из састава САД.
Die Welt је такође даље наводи да „према њиховом осећању – држава их држи у ропству и они желе да оду, само без грађанског рата. На том списку Тексас води, а то није случајно“.
У ствари, петиција Тексаса о изласку из састава САД, која наводи да су економски проблеми САД резултат неспособности федералне владе да реформише буџетску политику, прикупила је 100 хиљада потписа уместо минимално потребних 25 хиљада.
Тексас данас није само баштина, благо речено, оних који недовољно воле „црног“ председника и конзервативно расположене републиканце WASP (White Anglo-Saxon Protestant), него и држава два језика у којој је упоредо са енглеским и шпански званични државни језик.
Тексас је такође једина држава Америке која има право да спроведе референдум о питању одвајања, као и право да подиже своју тексашку заставу на исти ниво са државном.
Друга држава по територији у данашњим Сједињеним државама, постала је самостална држава – Република Тексас – после вишемесечног рата за независност са Мексиком. Та држава имала је суверенитет од 1836. до 1845. Ипак, конфронтација са јужним суседом односила је сувише снаге и зато су власти Тексаса, упркос вољи већине грађана републике, затражиле од Вашингтона покровитељство, истина, под важним условом: да Тексас у сваком тренутку има право да изађе из састава САД.
Данас присталице независности Тексаса, укључујући и покрет „Република Тексас“ који постоји од 1950-их, тврде да је одлука о уласку у савез била подметнута и да је држава била анектирана, тј. да је отад под окупацијом.
У Тексасу има доста одлучних људи који раде на приближавању дана независности не само на речима и преко петиција. Неки од њих са оружјем у рукама ратују на Донбасу против украјинских марионета Вашингтона.
У самом Тексасу од 1984. постоји такозвана Тексашка лака пешадија. У новембру 1944. основана је и Тексашка уставна милиција. Укупан број тих паравојних формација, према разним проценама, сада износи од 150 до 250 хиљада бораца.
Активисти милиције Републике Тексас константно воде кампању „бирократског тероризма“ ометајући делатност федералних органа и судова државе тако што их обасипају фиктивним тужбама и чековима без покрића.
Тексашки милиционери се не ограничавају радом „ са папирима“. Они повремено изводе терористичке нападе и директно се сукобљавају са властима. Медији настоје да прећуте такве вести. Као такав пример може се навести опкољавање бораца милиције Републике Тексас од стране федералних формација у Форт Дејвису у пролеће 1997.
„Нама је потребна независност зато што смо другачији. Ми се апсолутно не слажемо са политиком федералне владе САД – изјавио је у пролеће 2015. у интервјуу руским медијима Натан Смит, руководилац штаба Националистичког покрета Тексаса, највеће америчке организације која се залаже за независност државе. – Ако се погледа и израчуна колико ми дајемо федералној влади, онда све постаје јасно“.
Уверени да они хране, снабдевају и наоружавају преосталу Америку, Тексашани су показали спремност да се одрекну долара из федералног буџета чак у најакутнијем тренутку финансијске кризе у априлу 2009. Тадашњи гувернер државе Џејмс Пери, учествујући тих дана у протестима против повећања пореза, отворено је саопштио о могућности изласка Тексаса из састава САД: „Ми имамо много сценарија… Ако Вашингтон настави да гура нос у послове Американаца, онда враг зна до чега то може да доведе. Тексас је – јединствено место и по духу веома независно… Кад смо се припојили САД, учинили смо то под условом да ће нам бити дозвољено да се одвојимо, ако то пожелимо…“
Долар је данас у суштини једина карика која повезује људе веома различите у погледу етничке и верске припадности. Сваки цент све већег националног дуга САД све више разоткрива ту околност. Још пре две деценије САД су се из највећег кредитора у свету претвориле у највећег дужника у свету. Државни дуг је већ премашио астрономску цифру од 18 билиона и наставља да се повећава брзином већом од 10 хиљада долара у секунди. Другим речима, независност Тексаса приближава се брзином већом од 600 хиљада долара на сат.
Данас се око 25% грађана Тексаса залаже за моментално проглашавање независности своје државе, 35% сматра да њихова држава има право на одвајање.
„Држава усамљене звезде“ веома је богата нафтом и у САД је не само друга по територији, него и по броју становништва (више од 23 милиона људи) и по економском благостању (током 2010-их отворено је више од 40% нових радних места од укупног броја места која су се у то време појавила у Америци).
Зато је у писаној молби о изласку из састава САД наведено: „Узимајући у обзир да држава Тексас има избалансиран буџет и да је на 15-ом месту међу највећима економијама света, њен излазак из састава савезних држава практично може да се реализује“.
Пише: Николај МАЛИШЕВСКИ
Превела Ксенија Трајковић
Факти
