Да ли због тога што нису стигли или им ове теме нису занимљиве, али ниједан посланик јуче у Скупштини није премијеру Вучићу поставио питање о британској резолуцији о Сребреници и питање о преговорима Београда и Приштине. Ако знате одговор на питање из наслова овог текста, сетите га се кад следећи пут изађете на гласање.
Жеља сваке политичке партије је што већи утицај на доношење одлука у држави и, на концу, освајање власти. Међутим, већину странака и политичара у Србији годинама прати манир да кад дођу на власт забораве да су били опозиција и да ће то опет бити. Иако их пракса свако мало демантује, тај манир не мењају.
И онда се деси — као, на пример, јуче у Скупштини Србије, када је премијер Александар Вучић одговарао на посланичка питања — да се посланик опозиционе Демократске странке Драган Шутановац побуни.
„Појављивање премијера Александра Вучића и министара је велика режија и фарса, јер због дугачких одговора премијера посланицима ДС-а опет неће бити омогућено да му поставе суштинска питања“, рекао је Шутановац.
„Ви сте писали пословник, нисмо ми. Предложићу посланицима СНС-а да промене пословник и да повећају време за постављање питања“, одговорио је нешто касније премијер и додао да ни посланици СНС-а и СПС-а нису дошли на ред.
А каква би то суштинска питања постављали посланици и да су дошли на ред?
Било је (посланичких) питања о поскупљењу струје, реформи јавног сектора, „Фијату“, о датуму посете Прешеву и Бујановцу, о дефициту…
Посланик је слободан да по својој (или вољи партије којој припада) поставља питања за која мисли да су релевантна, важна, суштинска, па чак упрошћавамо и питања о избору боје кравате неког члана владе, ако мисли да је то из неког разлога важно.
Тако је посланик и председник Лиге социјал-демократа Војводине Ненад Чанак питао премијера „шта је са дугом Србије према Војводини“, али и зашто је забрањен лов на афричку грлицу чиме је, према Чанку, направљена штета Војводини, јер је 400 италијанских ловаца желело да дође у лов и да за то плати.
Посланици, међутим, јуче од премијера нису затражили одговор шта ће бити са британском резолуцијом о Сребреници, али ни о томе докле су стигли преговори Београда и Приштине. Да ли због тога што нису стигли или им ове теме нису занимљиве, није било ниједног питања.
Прилив новца у буџет републике и покрајине, у овом случају од италијанских ловаца, битан је па таман дошло њих четворица а не, како рече Чанак, њих 400. Свакако је важно и да ти ловци континуирано долазе, а да би то радили морају да имају шта да лове.
Правилником Министарства пољопривреде о измени и допуни Правилника о проглашавању ловостајем заштићених врста дивљачи прописано је да се „ради заштите и регулисања бројности популације грлице (streptopelia turtur), предузима мера ловостаја ове заштићене врсте дивљачи до 31. марта 2017. године“.
Ненад Чанак, и сам ловац, највероватније веома добро зна за овај Правилник. Зашто је, онда, поставио баш ово, а не питање шта ће бити са судбином друге српске покрајине, да ли ће и са којим надлежностима бити формирана Заједница српских општина, хоће ли бити формиран суд за злочине ОВК…
Можда он стварно, према сопственој традицији, брине и пита „шта је са новцима“. Или је овај стари виспрени шерет желео да још једном буде тема у медијима. Можда, чак, и да обесмисли читаву дебату и постављање посланичких питања — и тиме нешто поручи.
Но, најзад, о његовим као и о постављеним и непостављеним питањима свих осталих посланика одлучиваће (њихови) бирачи.
А ви, ако знате одговор на питање из наслова овог текста, сетите га се када следећи пут изађете на гласање.
Ненад Зорић, Спутник
CINJENICE U POZADINI GRCKE MELODRAME
Autor: Dr. Srdja Trifkovic, July 01, 2015 Prevod: Meki Ekim, 3.Juli, 2015
Tehnicki govoreci, Grčka je sada u problemu, s obzirom da nije uspela da isplati mesečnu ratu od 1.8 bn MMF-u, koja je naplativa 30. juna. Nasuprot prica vladajucih medija, efekat neplacanja nece prouzrokovati veliku finansijsku krizu. Grci su u velikom skripcu, ali ekonomija njihove drzave, (veličine Konektikat drzave u USA), i inostrani dug, (280 bn evra, uključujući i $243 bn prema MMF-u, Evropskoj komisiji i Evropskoj centralnoj banci), nisu dovoljni da značajno utiču na tržišta u Frankfurtu, Londonu, Njujorku. U stvari, čak je bilo i opklada da Grčka neće ostaviti u evrozonu. Moja slutnja je da se pronaci neki kompromis sa “MMF-EK, ECB” trojkom, iako ce Grci verovatno glasati “ne” na referendumu u nedelju na složeneno pitanje:
“Da li treba prihvatiti jedini plan sporazuma koji je predlozen od strane Evropske komisije, Evropske centralne banke i Međunarodnog monetarnog fonda i podnet na uvid “25 Jun” Evrogrupi, a koji se sastoji od dva dela? Prvi dokument je pod nazivom ‘reforme za okončanje trenutnog programa i dalje’ i drugi ‘prethodni dug analiza održivosti’.” U suštini, su Grci su zamoljeni da levičarska vlada Aleksis Ciiprasa obezbedi u novom mandatu da pregovara o manje strogom sporazumu od ovog koji je ponudjen. Ako se pogledaju ova navedena dva dokumenta u referendumskom pitanju, te Ciprasov najnoviji kontra-predlog, preostala problematična pitanja su relativno manja: Nastaviti sa 30% poreza na dodatu vrednost (PDV) popust za grčka ostrva koja su u opasnosti od ruralne depopulacije, više-stepeno ukidanje subvencije za farmere, te privremeno odlaganje, (tj. kasnjenje, ili neprimena) sveobuhvatne reforme penzionog sistema koja će povećati granicu starosne penzije na 67 godina do 2022 godine.
Ovo je nekoliko svetlosnih godina daleko od Ciiprasovih govora tokom izborne kampanje, kojom je dospeo na vlast prošlog proleća. Svedoci smo klasičnog slučaja akcije odgovorne vlade. Suprotno onom sto je vidno, Grci su trepnulii suočeni nepoznanicom koja vodi dalje od evra i možda EZ. Sporazum će biti pronadjen kojim ce se sprečiti Grcki neplacanje duga MMF-u i eskalacije u sveobuhvatni problem. Da nema velikog tereta duga prema naciji od 11 miliona ljudi, Grčka bi se mogla smatrati zemljom reforme uspeha na bazi spstvenih standarda Trojke. Nakon izbavljenja 2010. godine, Grci su sporazumno smanjili javnu potrošnju, podigli poreze,a $28 bn deficita (pre duga), pretvorili u suficit u iznosu od 3.5 bn.
Čak i MMF-a je nazvao svoje mere štednje “izuzetnim, prema bilo kojem standardu”. Problem je u tome što se stednjom izazvao pad ekonomije: Grčki GDP je kasivno opao za 25% od 2008. godine, uvoz je opao za 40%, a stopa nezaposlenosti je 25%, (i više od dvostrukog među onima ispod 25 godina). Osnovni problem je da Grcka ne moze “stvoriti” novac putem zatezanja kaisa.
Naprosto, povećanjem poreza i smanjenjem izdataka, drzava se ne moze izbaviti:
Ako drzava povećava ili smanjuje troškove, to ne doprinosi kreiranju novca u principu – umesto toga, novac se samo prenosi iz jedne ruke u drugu… mozete kriviti Davos Miljenike koji su nateralvali svoj voljeni “euro” projekat na svakog, cak i na zemlje kao što je Grčka, za koju je bio nepovoljan.
Ovo je dovelo do naduvavanja (inflacije) balona velikog duga tokom prošle decenije. Od tada, Davos Miljenci su ipoceli insistirati na upotrebi njihovog patenta za saniranje duga putem hleba i vode u kašastom stanju – ali bez efekta.
Primeticete da Davos Miljenici nisu toliko sasavi da na sebi isprobavaju sopstvenu medicinu. U Briselu, Frankfurtu, Londonu i Vašingtonu, umesto ovoga, oni se utrkuju oko Termidor Lobster, Rokfeler Ostrige i kuhinje dvorca d’Yquem.
Dugoročno, Grčka jedina nada u porast i prosperitet lezi u oslobadjanju od okova evrounije. Kao što sam ovde vec pisao pre skoro četiri godine, sve dok Grcka ostaje u evrouniji, ona će nastaviti dug put koji ne vodi nikuda, uz nulti prirast, smanjenje prihoda, velika štednju i odricanja. Euro je, sam po sebi slon u staklari. Teoretski, on je trebalo da ukloni rizike nastalih promenama deviznog kursa, smanji troškove transakcija, stimulise trgovinu sa susednim zemljama u regionu, stvori zonu monetarne stabilnosti, i natera zemalje članice da uvezbavaju fiskalnu odgovornost.
Nezvanicno, namjera je bila da se ograniči moć nemacke marke da se veže ujedinjenu Nemačka za Evropu. To je davno trebalo da bude ponuda kancelara Helmuta Kola je izgorela na oltaru evropske integracije:
Tokom pocetnih godina plan je radio u korist periferije. Odjednom, bilo je moguće dobiti kredite u Atini, Madridu, ili Dablinu pri kamatnim stopama istim kao one u Berlinu, ili Frankfurtu. Rezultat je bio period brzog rasta na jugu – uveliko finansiran kapitalom sa severa, u potrazi za svježim mogućnostima i nemačkoj stagnaciji. “PIIGS” zemlje, (Portugal, Irska, Italija, Grčka i Španija), koje nisu koristile jeftin gotov novac da modernizuju svoje ekonomije, ili da povećaju svoju konkurentnost, finansirale su spekulativne projekte i upustale se u upražnjavanja prekomerne javne i privatne potrošnje. Desetine milijardi je ulozeno u španske poslove i bondove grčke vlade. U Irskoj je porast dostigao 4,5% u 2004 godini, izazvan eksplozijom cena nekretnina, sto nije propraceno poboljšanjem grcke međunarodne konkurentnosti.
Međutim, naizgled nepovoljno po Nemce, nova situacija dokazuje da je za njih to bio prikriveni blagoslov. Periferija je bila iznurena investicionim fondovima i bila je privremeno nezainteresovana činjenicom da je više nije mogla da brani svoje tržište od budućih uvoza iz Nemačke uz pomoc periodičnih devalvacija….
Teoreticari zavere mogu tvrditi da su Nemci sve vreme znali bi euro mogao stvoriti sigurno tržište za njihov kompromitovan izvoz. Grcka južna periferija vise nije mogla da štiti svoja domaća tržišta od najezde boljih proizvoda, efikasno proizvedenih u nemačkoji, a oslanjanjem na povremene devalvacije nasuprot nemacke marke. Jaz je premoscen preko severnih komercijalnih banaka koje su obezbedjivale kredite za nabavljace (uglavnom) nemačke robe. Grčka je sada uhvacena u trostruku klopku:
– njen izvoz ne raste, jer se ne moze osnaziti devalvacijom,
– njene domaće potražnje se ne mogu stimulisati zbog primene Drakonskih mera stednje na koje je primorana,
– a njena ekonomija je dodatno opterećena visokim kamatnim stopama Nemackih paketa mera za spasavanje davljenika, u vrednosti od vise stotina milijardi evra.
Grčka treba da izade iz ovog začaranog kruga. Momentalno, Cipras se plasi pada, ali dugorocno on nema cega da se plasi sem samoga sebe.