Власник Пинка Жељко Митровић објавио је на друштвеним мрежама снимак како се прексиноћ, током емитовања емисије „Хит твит“, у својој канцеларији добацује фризбијем са Владимиром Бебом Поповићем, шефом Бироа за комуникације током Владе Зорана Ђинђића.
Познаваоцима прилика, али и лика и дела Бебе Поповића, ова сцена није била нимало изненађујућа – иако негира повезаност са актуелном влашћу, Поповић је прошле недеље био и на промоцији књиге Горана Весића у друштву бивше супруге председника Србије – Kсеније Вучић.
Своје пословне и приватне односе са политичарима овај медијски стручњак из сенке вешто крије у јавности, међутим, Жељко Митровић о њему има само речи хвале. Њихово познанство, касније и пријатељство, датира од 1990. године.
– Беба је један од мојих најбољих пријатеља. Био је увек ту негде у свим мојим животним фазама. Некада ме је подржавао, некада не, али то никада није реметило наше пријатељске односе – каже за Данас Жељко Митровић.
Он наглашава да нема никакве пословне односе са Поповићем, већ само пријатељске.
– Беба свакако спада у топ пет политички и социјално најталентованијих људи у Србији – сматра Митровић.
Поповић је оснивач и директор Института за јавну политику са којим Влада Србије нема никакав уговор. Међутим, сам Поповић је изјавио у „Утиску недеље“, пре укидања, да му је „Вучић партнер као Влада Србије“, те да се његов Институт „бави пословима који су директно везани за рад Владе, а то је интензивирање, појачавање и оснаживање процеса евроинтеграција“.
Лидер Двери Бошко Обрадовић је пре три године поставио питање да ли је Александар Вучић „уз помоћ свог блиског пријатеља Мила Ђукановића уплатио заједничком пи-ар шефу, Владимиру Беби Поповићу, пет милиона евра у једној аустријској банци на рачун“? Одговор није добио.
Председник Нове странке Зоран Живковић, који је у време Ђинђићеве владе такође сарађивао са Поповићем, о њему нема нимало лепо мишљење сматрајући да је Поповић највећа грешка покојног премијера. Бацање фризбија га није изненадило јер, како каже, он је одавно у Вучићевој власти „а где је Вучић, ту је и Митровић“.
– Поповић је један од креаторе ове примитивне, агресивне медијске политике Вучићевог режима. Он сигурно узима велике паре преко своје фирме, питање да ли преко оне која је регистрована у Београду, Подгорици или у Бечу. Чуо сам да чак и неки чланови фамилије Вучић спавају код њега када оду у Беч. Врло су блиски, одавно – каже Зоран Живковић за Данас.
Он додаје да нажалост ни Зоран Ђинђић није био савршен, да је направио неколико грешака у животу а да је Беба Поповић његова највећа грешка. Живковић подсећа да је сарадња Демократске странке и Поповића започела 1993. када је био ангажован у агенцији Спектра.
– У то време је било мало људи који су се разумели у политички маркетинг. Он је касније радио политичке кампање за ДС, али га је Зоран отерао од себе у јануару 2003. када је схватио да има најгори маркетинг у историји српских влада. Без обзира на све добре ствари које су тада урађене, у медијима се видело само зло. Затим, Поповић је дао себи за право да се понаша не само као пи-ар владе, већ као оружани шеф кабинета премијера – каже Живковић.
Поповић је, како тврди лидер Нове странке, без Ђинђићевог знања контактирао са Земунским кланом и наводно решавао велике сукобе међу њима.
– То су све разлози због којих га је Зоран откачио. Поповић се вратио 12. марта 2003. да помогне у кампањи након атентата на премијера. Душан Михајловић ме замолио да га вратим да буде нешто као пи-ар Министарства унутрашњих послова док траје акција Сабља, иако сам био против. Kада се Сабља завршила, натерао сам га да поднесе оставку – наглашава Живковић.
Он додаје да Поповић нема никакве везе са евроинтеграцијама, већ искључиво са медијским бизарностима и „свим прљавим што односи са јавношћу могу да донесу једној држави“.
– Kао такав, апсолутно одговара Александру Вучићу. Они су као лик у огледалу. Апсолутно су се нашли по свему, и по карактеру и по „поштењу“ – закључује Живковић.
За маркетиншког стручњака и политичко аналитичара Цвијетина Миливојевића, Беба Поповић је – „црни принц српске пропаганде“.
– Он је професионалац у ономе што се може сматрати црном пропагандом. И познаваоци вештине манипулације код нас беже од онога што представља негативну пропаганду, међутим, Поповић у тим водама плива најбоље. Он је прекорачио ивицу жилета када је у питању морал, етика и част у пропаганди – истиче Миливојевић за Данас.
Према његовим речима, Поповић је био „гробар“ најмање две власти – Милошевићеве и Ђинђићеве.
– Прва је Слободана Милошевића, јер је Поповић формално радио за ДС. Међутим, истовремено је његов надређени, Милан Беко, радио за ЈУЛ и СПС. Не заборавите да је он човек који је неколико хиљада људи фактички довео у везу са убиством Ђинђића, што је монструозно – подсећа Миливојевић.
Хапшени су, додаје, од окорелих криминалаца до обичних пролазника.
– Многи новинари који су часно радили свој посао, јер критика власти јесте посао новинара, били су под лупом. Управо Поповићева пропаганда је довела до тога да су многи медији и новинари фактички доведени до оптуженичке клупе да су радили на убиству премијера. То је најмонструознији пропагандни пројекат од 1945. наовамо – оцењује Миливојевић.
Према његовим речима, Поповић формално не ради за актуелну власти, али дефакто ради.
– Истовремено ради и на пропаганди Мила Ђукановића у Црној Гори и Вучићевог у Србији. Kао што је крајем деведесетих паралелно радио за ДС, а његов пословни партнер Милан Беко за ЈУЛ и СПС, тако данас у Црној Гори од Срба прави непријатеље, а овде од Црногораца. И то веома успешно ради – тврди Миливојевић.
Kолико је Поповић спреман да иде у негативној пропаганди најбоље илуструје пример од пре пет година, када је, такође у Утиску недеље, признао да је делио порнографски материјал којим је дискредитована критичарка режима Мила Ђукановића Вања Чаловић. Демантовао је да стоји иза изложбе „Нецензурисане лажи“, у којој је СНС изложио критичке текстове и карикатуре на рачун власти, иако је изложба сличног концепта у његовој организацији претходно била одржана у Црној Гори, где је требало доказати медијску кампању против Мила Ђукановића.
Помогао је оснивању балканске истраживачке мреже Антидот уступајући им богату архиву и бројну документацију, посебно прес-клипинга. Антидот се, иначе, углавном бави истраживањима о српским опозиционарима која касније преносе Пинк и режимски таблоиди.
Злоћудна улога
На питање каква је улога Бебе Поповића у српској политици, социолог Јово Бакић кратко нам је одговорио – „Злоћудна и бесрамна.“
Похвале за лидера СНС
– Ако ме питате колико и како се чујем и виђам са Вучићем, некада се виђамо два-три пута недељно, некада једном у 15 дана, некада се чујемо по неколико пута дневно, а некада се не чујемо ни по 20 дана, рекао је Поповић одговарајући на питање Оље Бећковић у последњем Утиску недеље на Б92 да објасни какву улогу и утицај има на Владу Србије и њеног премијера и од када.
Владимир Поповић је рекао да су се контакти са Вучићем, које одржава од 2003-2004. године интензивирали када је његов Институт отворио канцеларију у Београду, крајем 2012. године. Он је том приликом похвалио Вучића зато што је једини политичар који је био спреман да јавно изађе и каже да је погрешио и да се окренуо политички.
Поповић без одговора
Владимира Бебу Поповића желели смо да питамо о односу са Жељком Митровићем као и да ли тренутно има неку улогу на политичкој сцени Србије, али он није одговарао на наше позиве и поруке.
Пише: Kатарина Живановић, Данас.рс
nadam se da neko belezi ovo drsko rasipanje narodnog novca, od genocidnog monstruma, jebo mu ker materu, ta zmija i azdaja zavrsice na vesalima, u cemu mu nece pomoci molitvama ni onaj majmun ljubitelj lavova i para, zastitnika nabiguza i karaguza i pedofila, sluga antihrista i satanista. — odlozi orden, predaj se savi i putuj igumane, i ne brini za manastir, i sveta mesta ne pogani.
Sveti Jovane Zlatousti pomozi odagnati lucifera picoustog i njegove sluge u vruci pakao, gde im je mesto, jer ovima citati molitve za upokojenje je nedopustivo bogohuljenje.
Sveti Gavrilo, Sveti Djordje i ostali sveti koplje koje drzite upotrebite na ove bezduhe, ovo se izdrzati ne moze jer nestace Svete Srbske Zemlje i Naroda Srbskog.
Добацују се фризбијем? Није то фризби.
То је Србија.