Београд – Није тајна да велики европски произвођачи имају две линије производа – једну за западно и богато тржиште и другу за све остале. Изгледају идентично и нуде се под истим именом, али су разлике у квалитету велике.
То је недавно потврдило и истраживање Агенције за безбедност хране Мађарске, где је утврђено да су 24 артикла „мађарске верзије“ била лошијег квалитета него исти у Аустрији. Резултати су показали, примера ради, да је мађарска верзија наполитанки „манер“ мање хрскава а да се „нутела“ теже маже од оне из аустријских радњи.
У Србији, међутим, никада нису рађене паралелне контроле квалитета производа са рафова западних земаља са онима који се нуде српском купцу. Таква поређења квалитета и састава долазила су једино од – потрошача.
„Искуство домаћих купаца показује да су увозни производи знатно неквалитетнији у Србији, него у земљама одакле потичу“, каже Петар Богосављевић, председник Покрета потрошача.
„Наш део Европе велике компаније користе да на уштрб квалитета додатно профитирају. Није то само случај код хране, већ и средстава за личну и хигијену домаћинстава, али и код одеће и обуће, чак и код аутомобила. То што се нама нуди, они не би смели да понуде својим суграђанима.
Покрет потрошача је неколико пута радио контролу квалитета увозних производа, а занимљиви су били разултати испитивања сирева. Прва контрола сирева из Холандије показала је изванредне резултате – готово сви су били у зони екстра квалитета. Већ друга контрола након годину дана открила је да је квалитет истих холандских сирева „пао“ на добар или задовољавајући ниво“.
И словачка агенција за квалитет хране упозорава да је утврдила разлике у укусу, изгледу и саставу код десетак производа који се под истом марком продају у Словачкој, Немачкој и Аустрији. Нове анализе надлежне државне службе словачког министарства пољопривреде откриле су да код половине тестираних прехрамбених производа постоје значајне разлике у саставу.
„Углавном је, када се ради о производима продатим у Словачкој, садржај меса био мањи а масти већи, садржај вештачких заслађивача и конзерванса био је такође већи, а грамажа производа мања“, рекла је словачка министарка пољопривреде Габријела Матечна.
Пропусти у прописима
Први човек Покрета потрошача Петар Богосављевић каже да неквалитет пролази наше границе захваљујући и многим пропустима у законима.
„Преписују се прописи из Европе, али остају пропусти који се касније злоупотребљавају“, каже Богосављевић. „Европски закони о декларисању кажу да на етикетама мора да стоји рецептура производа. Србија је преузела те прописе, али тај део о рецептури недостаје. Код нас је довољно да се истакне количина протеина, али се не зна да ли су они биљног или животињског порекла“.
Слобода тржишта
Европска комисија одговорила је да су оптужбе да се производи разликују по квалитету неосноване наводећи да мултинационалне компаније могу слободно да прилагођавају своје производе различитим тржиштима.
М. Спасенов, Новости
