Смета ми када се не зна где се загубило 11,7 милијарди евра од приватизација за време док је директор Фонда за приватизацију био сада већ бивши Премијер Мирко Цветковић.
Смета ми и његова реченица (потпуно истинита), на крају његовог мандата, која таксативно и у зарез гласи:
“У Србији се није гладовало ни у много теже време.”
…а он је био премијер…
Смета ми што нас је по задњем попису 380.000 мање…
Смета ми што је током задње деценије нестао град величине Ниша.
Смета ми што 2,8 милиона људи живи у сиромаштву.
Смета ми што од тог броја 1,4 милиона људи у Србији живи у екстремној беди.
Смета ми што је за задње 3,5 године пред одржане изборе динар изгубио 40% вредности (највећи пад у региону).
Смета ми што је од 2008. године између 400.000 и 600.000 људи изгубило своја радна места.
Смета ми што је свака четврта особа без посла. Незапосленост већа него у Грчкој. Највећа у Европи!
Смета ми што они који имају запослење остварују најнижа примања у региону и што се многи питају:
“Шта то беше плата?”
Смета ми што у мојој земљи Србији живи 800.000 бескућника и исто толико особа које су у ризику да то постану.
Смета ми што број станова расте а домаћинства опада.
Смета ми реклама Мегатренда која гласи:
“Шта ћеш овде? Заврши Мегатренд и – Пали!”
Смета ми што је по “одливу мозгова” испред Србије само Гвинеја Бисао.
Смета ми што у Србији четири особе дневно себи одузме живот.
Смета ми што је Србија на 13. месту у свету по стопи самоубистава. Број самоубистава расте…
Смета ми што ми живимо у немаштини да би они живели у бајци у којој ничу потрошачки храмови и тајкунске оазе, сабласна насеља, грандиозни мостови и фараонски комплекси.
Светлана Ђајић
Фејсбук
