Очекивање министра Крстића да ће се због повећања ПДВ-а са осам на десет одсто у буџет слити додатних 200 милиона евра оствариће се само уколико не дође до пада потрошње и раста сиве економије. Односно, уколико грађани наставе да купују исту количину робе као и до сада и да то не чине „на црно”.
Међутим, уколико због повећања овог пореза дође до поскупљења у супермаркетима и потрошачи почну мање да купују, то би могло да поквари рачуницу министра финансија. Тим пре што нас вишегодишње искуство учи да повећање малопродајних цена увек буде знатно веће од процента у којем је скочио евро или се повећали порези. Ситуација је утолико лошија што се у Србији од почетка кризе континуирано бележи пад промета у малопродаји, па самим тим и пуњење буџета. Тако последњи подаци Завода за статистику показују да је промет робе у трговини на мало у нашој земљи у августу ове године 4,6 одсто мањи него што је био у августу 2012. године. Алармантан је и извештај Привредне коморе Србије по којем и храну купујемо мање него раније. Подаци објављени у априлу ове године показали су да је у току целе 2012. године у нашој земљи потрошено 2,4 одсто хлеба и пецива мање него 2011. године, 6,5 одсто меса мање, као и 4,7 одсто мање млека. А узроци су двојаки – због беспарице се мање купује, али су и многи трговци почели да раде „на црно”.
Економисти, међутим, не страхују да би због очекиваних поскупљења могло да дође до пада потрошње. Горан Николић, сарадник Центра за европске студије, сматра да ће се пројекције о пуњењу буџета по основу рачунице министра Крстића у највећој мери остварити, јер храна мора да се купује без обзира на повећање цена.
– Мислим да ће највећи део производа за које ће ПДВ бити повећан грађани наставити да купују као и до сада, јер је реч о артиклима који су нееластични на повећање цена. То значи да има мало простора за одрицање. Једноставно, хлеб, млеко, месо, воће, поврће морате да купујете – објашњава Николић.
Према његовим речима, до пада потрошње може доћи код оних артикала за које ће ПДВ са осам бити повећан на 20 одсто. А како је најава из владе да је реч о производима који нису егзистенцијални, претпоставља се да би у тој групи могли да буду артикли попут рачунара.
– Ту може да дође до пада промета, јер ће се радити о поскупљењу од готово 12 одсто, што није мало, нарочито уколико је реч о скупљим производима – закључује Николић, али додаје да ће много већи проблем бити како накупити тај новац за буџет, а то отвара проблем на који упозорава и економиста Александар Стевановић. Он каже да би предвиђања о већем приливу новца у буџет због повећања ПДВ-а могла да се изјалове, али не само због пада потрошње.
– У овом случају то смањење неће бити већег обима, али ће се појачати сиво тржиште. Оно што нас плаши јесте да ће држава административним мерама покушати да овај терет пребаци на произвођаче и трговце као што се већ дешавало – каже Горан Ковачевић, власник трговинског ланца „Гомекс” и потпредседник Уније послодаваца.
Како објашњава, реч је о мерама које су изнуђене и краткорочне и повећање пореза ће повећати приход у буџет, али то неће довести до привредне експанзије већ до крпљења буџетских рупа. Једине јасне уштеде, наводи он,јесу на платама јавног сектора што види као заокрет. Смањење субвенција је, са друге стране, најављено без прецизних бројки.
–Очекујемо много проблема. Али ми подржавамо ове активности као први корак у системском решењу које мора бити дубинско и свеобухватно и да укључи и неефикасан политички систем као главни генератор привредних проблема – закључује Ковачевић.
С. Деспотовић
———————————————————–
Недостаје развојна компонента
Предлог економских мера представља први корак у смањивању трошкова администрације, али недовољан јер ће тешко надоместити мањак који ће буџет имати у наредним годинама. Такође, изостала је развојна компонента у плану владе јер мере сугеришу да ће задуживање и даље бити основни начин обезбеђивања ликвидности, а није поменуто за шта ће тај новац тачно бити намењен, наводи се у јучерашњем саопштењу НАЛЕДА – Националне алијансе за локални економски развој.
– Другим повећањем ПДВ-а у кратком периоду влада је затворила једна од врата за смањење пореског оптерећења на зараде. Добар модел како да се то уради јесте укидање доприноса на здравство и незапосленост док би недостајућа средства могла да буду обезбеђена кроз виши ПДВ. Са друге стране, то би дало шансу да сви грађани имају здравствену заштиту – објашњавају, додајући да су охрабрујуће најаве измена Закона о раду и Закона о планирању и изградњи, као и смањивање субвенција за предузећа која производе губитке.
