„Ситуација се овде у зони нашег дејствовања неочекивано компликује. Албаници групишу своје снаге на нашим границама. Тамо са оног брда, ми смо 24 сата на нишану албанског митраљеза. По мени доступним информацијама, ово ће да траје најмање три недеље. Ако ће вам тако бити лакше, све што важи за вас, важи и за мене. Ова караула има да буде тврђава на којој ће непријатељ да поломи зубе“.
Тако је у урнебесној трагикомедији, командантов сифилис употребљен за колективно испирање мозга, а све под маском непрестане албанске претње.
АВ је захваљујући косовском проблему, девастирао Србију и вратио је у Милошевићево доба свеопште пљачке, осиромашења, тајкунизације, криминала, инфлације, корупције, митинга и контрамитинга, јогурта и сендвича, енормног задуживања, претње санкцијама, постепене изолације и – још нам само НАТО фали.
Уместо Језде и Дафине добили смо Малог и Јоргованку, а Брнабић је шлаг на торти. И остали су „крем“ – шверцер кафе, дезертер, печењар, шофер, кондуктер, слина, бизон, селфи дроље, босанске бедевије плитког мозга и дубоког деколтеа.
Али, добили смо и „легитимне“ саговорнике. Ратни злочинци, бубреговадци и бивши робијаши, помогнути армијом непријатеља Србије, командантов ментални сифилис лече „преговорима“ у европској централи хомосексуалаца. Ту се сви осећају свој међу својима.
Не дам Газиводе и Валач – дао је; Заштитићемо Србе на KиМ – није их заштитио, свакодневно их пребијају, рањавају, убијају, протерују; Срби ће изаћи из институција – јесу, да би их после десетак дана заменили нови, још гори; српски полицајци ће скинути униформе – ни један једини није скинуо униформу јужно од Ибра, а они северно, као ни јужно, нису српски полицајци, већ полицајци „Репубљик Kосова“ српске националности; ни судије ни тужиоци нису српски, већ Срби на раду у терористичким структурама самопроглашене иредентистичко-сепаратистичке творевине на делу територије Републике Србије. Исти статус имају квази министри у псеудо „Влади“ и „скупштини“ Kосова*. Сви наведени су криминалци и издајници који су положили писану и усмену заклетву верности УЧK терористима и тако полизали крв са шћиптарских бајонета којима су клани и черечени Срби.
У српској историји не постоји већа национална беда и пораз него што је улазак у шћиптарске институције!
Од 2013. и „Бриселског“ споразума па све до „Отвореног Балкана“, Срби на АП KиМ немају своју државу, већ живе на окупираној и продатој територији која полако клизи у уједињење са Албанијом. Немају ни своје представнике, јер Србија је прекинула да расписује изборе у покрајини. Одавно немају ПР таблице, а сада ће изгубити и последње, KМ. То су им десетогодишњим „преговорима“ обезбедили АВ и Дачић, помогнути Ђурићем и Петковићем, конвертитима „Отпора“ и ДСС-а.
Гола је истина да је АВ Kосово употребио за покриће незапамћене пљачке Србије. Газде му то оберучке толеришу, јер је у њиховом најбољем интересу опљачкана и распарчана Србија. Што није остварио бомбама, НАТО је постигао инсталирањем и одржавањем АВ. Да би пажњу јавности скренуо са ове чињенице и чињенице да је Србија уведена у спиралу пропасти, АВ, осим Kосова, користи покривалицу „атентати“. Одавно је по броју превазишао и Тита и Kастра.
Недићева и АВ Србија – неодољиви шарм сличности. Ту је и „Збор“, онај навијачки. Корачнице су већ одјекивале на државној прослави Дана победе.
Ипак, највеће АВ „достигнуће“ је пропаганда. Уместо једног, створено је на десетине, стотине, па и хиљаде Гебелса. Да би највећа стока најбрже напредовала, мора да се истакне над-Гебелсовским приступом. Више није битно из које си партије, важно је добро се исрати. Националне фреквенције и смрадоиди по раји бљују незапамћене количине фекалија, што чини да се од свеопштег смрада не може дисати. Србија је најзагађенија земља Европе, а ускоро ће постати и најотрованија, јер страни „инвеститори“, Србију претварају у руднике Мордора, а шћиптари ће нам ускоро дозволити да будемо северна покрајина „Велике“ Албаније.
Политичким дилетантизмом и лоповском похлепом, АВ је сломио Србију и свео је на ниво меделинског картела. У томе му је несебично и дарежљиво помогла квази опозиција, која се сада задовољно тови скупштинским ћевапима и буџетским фондовима. У суштини, дал’ је АВ или ђАВ – нема разлике. Војко и Савле, Вујко и Ђавле.
„Ти Албанци к’о да не знају да живе као нормални људи, да се зезају, да иду у биоскоп, да ’ватају рибе. Само се нешто групишу. Да извинете друже поручниче, пун ми је више ….. њиховог груписања“.
„Сјед доле!“.
