Шта то прави Институт Торлак ових дана? О ДНК/ГМО вакцинама треће генерације

Ове вакцине су биоинжењерингом тако направљење да протеинска форма у њима ( која када се убаци у ћелију домаћина треба да „оживи” односно активира се), у себи садржи кратак ДНК ланац који је веома сродан са ДНК шифром ћелије домаћина или можда митохондрије у ћелији домаћина.

То значи, ако је прима пас, онда ће њен протеински садржај бити сродан псећем ДНК, а ако је прима човек, онда човечијем.

И то је кључна особина свих вакцина треће генерације.

То су генетски модификоване ДНК ВАКЦИНЕ.

ММР вакцина спада у једну потпуно нову класу вакцина такозване “треће генерације” вакцина.

ДНК вакцине “треће генерације”, направљене су од малих циркулаторних парчића бактеријског ДНК ( плазмида ), који функционише као вектор преко кога се у ДНК примаоца усељава туђа протеинска форма, коју ДНК домаћина прима као генетску поруку.

То је у ствари функција обрнуте транскрипције која се природно обавља у генетској комуникацији ћелија и улогу вектора ту имају такозвани ретровируси који нису ништа друго до ти природни вектори за транспорт информација међу ћелијама, а не патогене творевине ).

С тим што они нису природно настали, већ по генетској обрађеној шифри како им то шифрују биоинжењери.

Овај плазмид онда изнутра, оштети ( изједе ) омотач ћелије и покаже се на површини ћелије коју онда имуни систем региструје као страни протеин и активирају се Т ћелије.

Као вектор се користи често генетска секвенца неке животиње говечета или зеца.

ДНК Имунизација

Нова генетска техника

ДНК Имунизација је нова генетска техника која се користи да се што ефикасније стимулише хуморални и целуларни имуни одговор и стварање протеинских антигена, који онда, наводно, штите организам од развоја патогених бактерија.

Тако се наводно, са ДНК Вакцином, убризгавањем мале количине генетског материјала ( мало обрађеног генетски ), у живог домаћина ( човека ), постиже, да мала количина тих ћелија произведе одређене одбрамбене генетске продукте.

Зато Генетски Модификована ДНК Вакцина иде далеко изнад деловања свих осталих штетних састојака у вакцинама.

Она чини нешто сасвим ново у историји човечанства, нешто што се тиче саме суштине живота.

Она шифрује сам људски генетски код и то са патогеним или неадекватним ДНК.

Зато микробиолог Шив Чопра каже да су те ВАКЦИНЕ као кластер бомбе, јер оне погађају сваку ћелију у телу и нарушавају основну биологију организма.

Генетски модифоковане (ГМ) вакцине (ДНК вакцине) се називају и вакцинама треће генерације. Производња ових вакцина подразумева коришћење технике рекомбиноване ДНК. Полазна тачка више није микроорганизам (као у класичним вакцинама) већ његова геномска секвенца. Уводи се ген за одређени антиген у живи вирусни вектор.

Вирусни вектор може бити нпр. вирус вакциније, који је у довољној мери безбедан а има и велики геном који може да прими довољну количину стране ДНК. Тада се вирус вакциније са страном ДНК убацује у домаћина. У ћелијама домаћина се синтетишу патогени протеини (антигени), и организам домаћина препознаје ове протеине као стране. Долази до реакције имуног одговора.
Особине ГМ вакцина:

Иако су клинички безбедније од класичних вакцина, јер се не уноси цео патогени микроорганизам, безбедност ових вакцина није доказана.
Вакцине су лакше за примену, и добијају се велике количине.
Повећан ризик од алергијских реакција, нпр. анафилактичког шока, због новосинтетисаних патогених антигена

Примери ГМ вакцина:

Истраживачка група под вођством професора Хироши Сеиноа на Токијском универзитету је направила пиринчану вакцину за колеру, тј. вакцину која садржи пиринач са малим количинама бактерије колере. Та вакцина након апсорпције кроз зидове црева изазива позитивну имуно реакцију организма. Сем тога, трајнија је, и отпорнија на температуру од класичних вакцина.

Вакцину са ГМ вирусом ХИВ-а су развили истраживачи са Универзитета Западни Онтарио, а њено тестирање на људима је децембра прошле године одобрила Америчка управа за храну и лекове. Многи сумњају у ову вакцину због могућности великог броја нежељених ефеката, као и због саме природе овог засад смртоносног вируса.

Вакцина против хепатитиса Б садржи ХбсАг који се добија рекомбинацијом у ћелијама гљивица рода Цандида.
ГМ вакцине нису довољно испитане, и ниједна од њих још увек није одобрена за употребу. Постоје и многе контроверзе у вези генетски у модифокованим лековима, и генетском инжењерингу уопште.

Све се прави у Институту Торлак и то 5 година уназад. Ове године су вакцине пуштене у јавност, а ништа још није тестирано ни на животињама.

Ево састава…спреми стомак…

1. Алуминијум хидроксид ( AL ) = metal + jedinjenja koja daju hidroksidne jone

2. Алуминијум фосфор ( AL + P ) = metal + nemetal (nosilac svetlosti) = biogeni element

3. Амонијак ( NH3 ) = gas ( hemijsko jedinjenje azota i vodonika )

4. Стрептомицин = antibiotik

5. Животињска крв: свињска крв, коњска крв, зечији мозак

6. Псећи бубрег, бубрег мајмуна

7. Пилећи ембрион, кокошије јаје, јаје од патке

8. Телећи серум

9. Течност добијена дестилацијом из пликова телеће коже угљеним катраном

10. Фетални говеђи серум

11. Формалин = vodeni rastvor

12. Желатин = se dobija od životinjskih kostiju

13. Диплоидне људске ћелије ( из абортираног феталног ткива )

14. Неомицин = aminoglikozidni antibiotik

15. Неомицин сулфат = aminoglikozidni antibiotik + sumporna kiselina

16. Антифриз = hemijska supstanca koja se koristi kod motora

17.Моторна уља

18. Калцијум = mineral

19. Ћелије из свињског панкреаса

20. Веро странице, континуирана линија бубрежних ћелија мајмуна

21. Крв оваца

Доктор