Шта Путин није потисао у Београду!

Москва / Београд – Запад се препао од руске базе за ванредне ситуације у Србији

16. Октобра Путин је био у службеној посети Београду, где је присуствовао свечаностима поводом 70. годишњице ослобођења града од немачких фашистишких окупатора. Посета је изазвла негативну реакцију држава Запада, које су се заабрнуле да им Русија „испод носа“ не узме Србију, која се већ давно изјаснила у корист евроинтеграције. Резултати посете ову забринутост нису уклонили, иако Београд и није ништа учинио у правцу раскидања веза са Европом. Али и само одушевљење с којим су Срби примили руског лидера било је довољно да поквари расположење западним политичарима, који говоре о „међународној изолацији“ Русије.

У току посете Владимир Путин присуствовао је и паради, која је заправо била и прва војна парада у престоници Србије за скоро 30 година.

Председник Томислав Николић се руском лидеру обратио на руском с „брате Владимире“ и уручио му је највише државно признање – орден Републике Србије Првог реда. У одговор на то Владимир Путин је изјавио да ће наша земља „Србију увек сматрати за најближег савезника и најближег рођака“. Путин је такође србско руководство позвао у Москву на јубилеј Победе у мају.

С не мањом топлином руски председник се односио и према србском
премијеру Александру Вучићу. Он је поново јавно изјавио да Србија не намерава да се придружи противруским санкцијама Запада, додавши „да је Србија и делом доказала да је она пријатељ Русије, не само када је Русији било добро, него и кад су била тешка времена“. Истовремено је Вучић подвукао и да се Србија не одриче своје жеље да пре или касније постане члан Европске Уније.

„Србија је захвална Руској Федерацији за то што она уважава њено суверено опредељење и што никада није према Србији примењивала никаква средства притиска да би се Србија одрекла сопствене политике“ изјавио је премијер.

Осим важних и симболичних изјава током посете је био закључен и низ практичних договора. Потписано је било седам докумената: споразум о војно-техничкој сарадњи, сопразум о узајамној заштити тајних података, споразум о реадмисији, протокол о размени података који опредељују царинску вредност роба у промету између РФ и РС, меморандум о узајамном разумевању у области енергетске фективности, снабдевања енергијом и обновљивих извора енергије, уговор о реконструкцији три деонице Трансевропског железничког коридора и уговор о испоруци 27 дизел возова намењених за приградски саобраћај.

Лидери двеју држава потврдили су намере о проширењу сарадње у
трговинско-економској сфери и наравно у сфери енергетике. Вучић је поново потврдио да Србија подржава изградњу гасовода Јужни Ток на својој територији. Али, како се изразио Владимир Путин, „љубав треба да је узајамна“ – Русија не може сама да реализује овај пројекат, за то је потребна сагласност Европске Уније. Непотребна спорост у том питању проузрокована је, по мишљењу руског лидера, искључиво политиком а не економским разлозима. Иста је ситуација била и у случају „Северног Тока“ али „сада, кад је он изграђен, сви су задовољни и сви се захваљују“ – приметио је Путин.

Осим тога Русија је заинтересована да се увелича увоз србских
пољопривредних производа, којима се могу заменити европски. Владимир Путин је већ обећао допунске инвестиције у пољопривреду Србије.

„Ако будемо реализовали наше споразуме, за кратко време ове испоруке могу да достигну 500 милиона долара“ рекао је Путин.

На ову изјаву Европска Унија је већ реаговала. Званични представник ЕУ, Маја Коцјанић, изјавила је да је „Савет ЕУ у јулу званично замолио треће земље да се уздрже од тога да својим производима на руском тржишту замењују европску аграрну производњу“.

Између осталих споразума ту су и увећање општег обима инвестиција, који током неколико година треба да порасте са три на шездесет милијарди, улагање у модернизацију србских железница, као и инвестирање једне милијарде у Нафтну индустрију Србије (НИС), у којој је већински власник акција „Газпромњефт“. На крају је Владимир Путин обећао и да ће размотрити питање о квотама на куповину аутомобила ФИЈАТ, који се производе на територији Србије.

Све у свему, на први поглед, преговори су били толико успешни, да је руски председник чак закаснио и на планирани сусрет с канцеларком Немачке, Ангелом Меркел у Милану. Питање је, међутим, у томе да ли ће се успети да се постигнути споразуми реализују у потпуности, или ће притисак ЕУ принудити Србију да успори темпо и да полако прикочи. Јер чак ни код ове посете није било могуће избећи и „чашу жучи“.

Није, то јест, био потписан већ припремљени споразум о условима рада Руско-Србског хуманитарног центра, на основу којег би руско особље добило дипломатски имунитет. У сваком случају тај документат не налази се на списку потписаних докумената на званичном сајту председника РФ.

Ова ставка била је посебан разлог за узнемирење Запада, а пре свих и посебно САД. Недалеко од Ниша, на Косову, се налази огромна америчка војна база, Камп Бондстил, и у Вашингтону су очигледно веома забринути за њен рад. Западна медија, на пример Дојче Веле, базу Министарства за ванредне ситуације (МВС), чија је сврха указивање помоћи у случају природних катастрофа, називају „руским замаскираним шпијунским центром“, и без обзира на то што је Центар показао своју ефикасност током пролећа ове године, када је учествовао у борби ради одстрањивања последица поплава које су биле погодиле Србију.

„Споразум је био припремљен, али ние био потписан, иако смо сви то
веома очекивали“ изјавио је нашем листу Владимир Кудрјавцов, задужен за мећународне односе Хуманитарног центра у Нишу. За сада немамо податке о разлозима непотписивања, могуће је да се ради о техничким разлозима и није немогуће да ће споразум бити накнадно потписан.

Да ли би овај споразум знатно олакшао рад Центра?

Да, споразум садржи низ ставки које битно олакшавају његов рад. као нпр. порески статус и други моменти. То је један комплексни типски уговор који ни код кога није будио икакве сумње. Нисмо рачунали на то да би тај споразум могао да буде каменом спотицања. Рад са србском страном одвијао се абсолутно мирно, све је било нормално, као и код закључења претходних споразума о раду Центра. Зато нам није јасно шта се десило.

Без обзира на околности повезане с непотписивањем споразума, научни
сарадник Одељења савремене историје и социјално-политичке проблеме земаља Централне и Југо-источне европе, Института словенских наука Руске академије наука, Георгије Енгељгард позитивно оцењује посету Владимира Путина Србији.

У самој Србији владала је атмосфера одгомног одушевљења, од стране
широких маса изражена је подршка РФ и лично Владимиру Путину. Ако
погледамо на практичне аспекте, пре свега је било постигнуто неколико споразума, који дозвољавају да се одстрани низ озбиљних проблема за наше фирме које тамо послују.

С друге стране, руководство Србије је поново јавно изјавило да се неће придруживати санкцијама против Русије, што је за нас политички важно и потврђује да ЕУ и Запад не ногу свима да намећу своје мишљење.

С треће стране, осим сарадње у области енергетике, биле су дате изјаве и о развијању трговинско-економских односа и о спремности наше земље да подржи извоз србске пољопривредне производње у Русију и да улаже у локалну пољопривредну производњу. Иако новац томе намењен и није баш велики, тешко је одвојити политику од економије. Пољопривреда у Србији запошљава десетине хиљада сељака, накупаца и других људи које се тиме баве. Они су већ давно покушавали да дођу на наше тржиште те сад, ако им зелено светло и није још било дато, барем им је било обећано оно о чему су одавно маштали.

Можемо закључити да је посета била корисна, како за Русију, која је њоме показала да ужива реалну подршку од једног европског народа, иако не баш из реда највећих, и да се не налази у изолацији, о којој говоре на Западу, тако исто и за србску јавност, која је добила позитивне сигнале, као и за србске власти, које настоје да се одрже не толико у односима између Москве и Брисела, него и пред широким слојевима становништва, који симпатишу Русију а о НАТО после бомбардовања не желе ни да чују.

Немачке новине Франкфуртер Алгемајне написале су да је после
одржавања геј-параде којој се Брисел онолико обрадовао посета
Владимира Путина значила повратак у страну патриотски настројеног друштва у Србији…

То су ипак догађаји из разних сфера. Брисел стално инсистира на
одржавању геј-параде и она се сваке године намеће у условима уличних борби и дешава се да је потребно скоро целе, ако не и све полицијске снаге државе ангажовати ради заштите учесника. Посета Владимира Путина, која је одавно била припремана, одржана је у нормалним условима, што сведочи о развоју односа међу нашим државама. Ова посета није била нешто што би било неочекивано, нешто што би се организовало у последњем моменту. Што се тиче војне параде, то је био важан догађај, обзиром да многи из Србије властима пребацују што држе прозападни курс и због чињења претераних уступака Косову. Сада ће се примедбе упућиване властима све више тицати економских проблема.

Одржавање прве (војне) параде после 30 година је покушај да се покаже да и влада подржава патриотске вредности и напоре.

А шта ће бити ако Брисел и даље настави с притисцима и буде захтевао да се Београд придружи санкцијама?

Препостављам да ће влада уложити све напоре да избегне да се придружи санкцијама, чак и под условом да поднесе оставку. Премијер Вучић сматра се младим политичарем, њему је тек нешто мало више од четрдесет година, и он планира да још дуго доминира политичким животом Србије. Он изузетно добро схвата да би придруживање снакцијама за њега представљало политичко самоубиство, поготово у атмосфери која је настала у замљи после ове посете. Верујем да то разумеју и они у Бриселу и да ће зато престати да од Београда захтевају брза решења.

Највероватније ће се десити то да ће се доћи до разговора о томе да је потребно ограничити руско присуство у Србији, које не би требало даље да буде даље развијано.

На службеном сајту Кремља у списку закључених уговора не налази се „Споразум о хуманитарном центру у Нишу“, иако су нека медија јавила о томе да је он потписан.Чиме се то може објаснити?

Овде постоје две варијанте: или овај споразум није потписан и био је одложен на притисак САД, или је можда и потписан али за сада не желе да то јавно разглашавају.

Директор Института Најновијих држава, политолог Алексеј Мартинов
сматра да ће се Србија и надаље трудити да сачува добре односе и са Русијом и са ЕУ, пошто је то суштина њене спољне политике.
Србија није прелазни трофеј, који осваја час једна, час друга страна. Да, истина је да Србија, макар и силом прилика, услед свог географског положаја, подржава добре односе и са Европском Унијом, али то јој не смета да има топле односе с Русијом. У томе се састоји посебност спољне политике те земље. Они себе виде као допунски терен за дијалог између Русије и ЕУ. Овде се не ради о томе да ли су они обавезни да буду стопроцентно про-руски или про-европски. Формула је следећа: они се налазе на путу у ЕУ али се на томе путу не журе. То тим пре што што је најболнија тачка у том контгексту питање територијалне целовитости – Косово које је било ампутирано без анестезије и на вештачки начин претворено у условно-независну државу.

Да, али шта ако Брисел ипак принуди Београд да се придружи
санкцијама?

Без обзира на разне етапе у нашим односима, Срби су тако ментално
настројени, да је њима Руски народ веома близак и сматрају га братским народом. Стога ће било какве мере усмерене против Русије код србских грађана наићи на велики отпор. На том плану није од првенствене важности ко управља Србијом, него је од првенствене важности како се сами Срби односе према Русији.

Колико су важни споразуми који су потписани у Београду?

Потписани споразуми само појачавају већ ионако постојеће доста тесне односе Русије и Србије. Главни резултат посете ипак је политички а не економски. За Београд је важно било учешће руског председника на војној паради посвећеној ослобођењу од немачких фашистичких окупатора. На Балкану се добро сећају да их је ослобађала совјетска армија, без обзира на то каква све мишљења се чују из балканских земаља. Посета руског председника прослави у Београду није без разлога изазвала код евро- бирократије буру незадовољства и негодовања.

Као одговор, одмах по завршетку посете, под притиском Запада је
објављено да ће се санкцијама делимично придружити Црна Гора и низ других земаља. Овиме се покушава да се, макар само кроз медијску кампању, успостави равнотежа руском повратку на Балкан. Међутим, то је већ очигледно незаустављив процес и без обзира на то колико би се ко могао трудити да га прикаже у негативном светлу, односи с Русијом се на Балкану примају веома позитивно. За тај регион ми смо одувек играли улогу миротворца, за разлику од Запада, који је тамо само распиривао постојеће несугласице.

Нарочито је Запад показао велику хистерију поводом базе руске МВС. Они тврде да је то шпијунска база, иако се само на Косову налазе три њихове војне базе, од којих једну држе непосредно САД. У исто време руска је база МВС показала своју ефикасност, макар за сада само у борби с пролећним поплавама. Зато је она стварно тамо и потребна. Повратак Русије на Балкан раздражује Запад и то је схватљиво. Како неки западни стратези сматрају – ко контролише Балкан, контролише и Европу.

Да ли би се могло рећи да је кашњење Владимира Путина на састанак с Ангелом меркел због посете Србији био симболичан гест?

То је само новинарска анегдота. Нигде није председник закаснио, тим пре што посета није била протоколарна него је то била једна неслужбена посета, у стилу: „доћи ћу вечерас, да попричамо“. Између Владимира Путина и Ангеле Меркел постоје дуготрајни радни односи и сматрам да се сви технички проблеми могу решити на пријатељски начин. Друго је питање што су то немачки новинари почели толико да надувавају, да је од тога испала кључна тема. Међутим, тај се састанак коначно одржао и све званичне мере спроведене су у планираном формату. Новинарима је међутим било потребно да овом догађају придају највећу важност.

Србија ће 2015. године председавати КЕБС, шта је на позадини нашег зближавања од тога могуће очекивати?

Србија се, пре свега, никад од Русије није удаљавала. Русија је за њих више него само велика држава, она је за Србе важна и из генетских разлога, без обзира на то што смо ми 90-тих година затварали очи над многим стварима које су се дешавале у региону. Да се вратимо на КЕБС – мислим да ће се председавање Србије без сумње показати у раду те организације.

За Васељенску ТВ превео: Коста Митић

Марија Безчастнаје / http://svpressa.ru/politic/article/101341/